Обавештајци: Русија би могла ускоро да нападне ЕУ

Подсетимо, уразговору за Фајнешал Тајмс упозорио је да би Русија могла да нападненеку чланицу Савеза већ &quot;за неколико месеци&quot;, што одражава дубоку нелагоду која се у европским престоницама гомила послепретњи председника Доналда Трампа и његових нејасних порука о будућности америчке улоге у одбрани континента.Туск каже да данас, посебнона источном крилу НАТО-а, расте питање да ли је Савез још политички и логистички спреман брзо и одлучно да реагујеу случају да Москва крене на неку од чланица. Наглашава да његови коментари не доводе у питање формалну снагу члана 5. Северноатлантског уговора, који гарантујеузајамну одбрану, него одражавају његову жељу да се &quot;гаранцијеса папира&quot; претворе у конкретне, оперативне механизме. Премијер отворено говори о &quot;краткорочним хоризонтима&quot;, више у месецима него у годинама, и истиче да је кључно да сви чланови Савеза своја обећања схвате једнако озбиљно као Пољска.Претерује ли Туск? Можда у временском оквиру, али већина релевантних западних аналитичара данас не говори више о томе да ли је руски напад на неку чланицу ЕУмогућ, него о томекадаби такав ризик могао да постанереалан &ndash; и колико је Европа спремна.Rebecca Noble/Marcin Banaszkiewicz/Evgeny Odinokov/Kristina Kormilitsyna/Profimedia, Depozit/PromesaШтакажу обавештајне службе и војни стручњациДанска војна обавештајна служба процењује да би Русија у идућих пет година могла да будеспремна за рат великих размера против Европеако процени да је НАТО слаб и неодлучан. Сличне процене стижу из Немачке, где се говори да Москва најкасније до краја деценије &quot;држи отвореном опцију рата против НАТО‑а&quot;.Балтичке државе иду још даље: њихови безбедносни кругови отворено говоре о временском хоризонту од свега три године у којима би напад на њих могао да постанереалан сценарио. Украјински обавештајни шеф Кирило Буданов тврди да је Кремљ планове за агресију на Европу помериос 2030. на 2027., уз могућност окупације балтичких земаља.Фото: Lisa Wahman/Panthermedia/ProfimediaГлавни секретарНАТО‑а Марко Руте јавно упозорава да би Русија могла да будеспремна да употребивојну силу против Савеза у року од пет година те да је &quot;Савез следећа мета Русије&quot;. На то се надовезује низ ратних симулација и интерних анализа у којима се све чешће полази од претпоставке да је сукоб са Русијом &quot;реална, а не теоријска могућност&quot;. Све зависи од тогакад ће се Русија опоравити од рата са Украјином;та држава сада практичнобрани Европу јер исцрпљује Путинову војску...Скептичнији гласови: воља постоји, али не и капацитетИпак, део стручњака упозорава да треба разликовати политичке претње и реалне војне могућности Москве. Естонски генерал и посланику Европском парламенту Рихо Терас каже да Русија &quot;има воље, али не и могућности&quot; за напад на ЕУ &ndash; барем засад. Према том тумачењу, Кремљ је исцрпљен ратом у Украјини, зависи од ратнеекономијеи треба времена, новца и технолошког опоравка да би могао да водивелики рат против НАТО‑а.Фото: Depositphotos/Maksym YemelyanovНеки војни аналитичари у средњој Европи упозоравају да се део сценарија у јавном простору &quot;преувеличава&quot;, посебнокада је реч о спектакуларним инвазијама дубоко у териториј Савеза, но и они истичу да расту инциденти на границама, саботаже, дронови и сајбер-напади &ndash; зона &quot;испод прага рата&quot; којом Москва тестира живце и јединство ЕУи НАТО‑а.Ратне симулације и &lsquo;тестирање&lsquo;СавезаНедавне ратне симулације, укључујући оне које је описао Вол Стрит Журнал, полазе од сценарија руског напада или упада у неку од балтичких држава, на примерЛитванију, те показују озбиљне слабости у брзини одлучивања и логистици НАТО‑а. Резултат таквих симулација није толико закључак да Русија сутра креће на Талин или Вилњус, колико упозорење да би Савез у првим данима кризе могао да делујеспоро, некоординисано и подељено.Фото: Sergei KARPUKHIN/AFP/ProfimediaЗападни безбедноснианалитичари упозоравају и на тзв. тестнесценарије: ограничене инциденте, диверзије или &quot;заштиту&quot; руског становништва у неком пограничном граду унутар ЕУ, како би се проверило хоће ли НАТО заиста реаговати. Такав приступ &ndash; комбинација притиска на границама, пропаганде и правне магле &ndash; сматра се вероватнијим од фронталне инвазије на велику државу чланицу.Закључне поруке аналитичара: ризик расте, време цуриЗаједнички називвећине озбиљних анализа јесте да је директнинапад на чланицу ЕУданас мало вероватан, али да се та вероватноћаповећава што је Европа слабије припремљена и што су политички сигнали из Вашингтона нејаснији. Стручњаци упозоравају да Москва помно посматра нивоевропског наоружавања, политичке поделе у ЕУи НАТО‑у те унутрашњу ситуацију у САД&ndash; и да ће, процени ли да је Запад разједињен и спор, &quot;прозор прилике&quot; за агресију постати опасно широк.Истовремено, све већи број аналитичара закључује да је &quot;време мира какво је Европа познавала послехладног рата прошло&quot; те да континент улази у добау којем се мора озбиљно понашати као да је рат могућ &ndash; управо зато да до њега не дође. У том смислу, питање више није само хоће ли Русија напасти неку чланицу ЕУ, него хоће ли Европа у идућих неколико година успети довољно да ојачаодбрану и политичку кохезију да такав напад остане &ndash; прескуп и преопасан чак и за Кремљ.БОНУС ВИДЕО:

Обавештајци: Русија би могла ускоро да нападне ЕУ

Ваш коментар

Нема коментара