Подсетимо, у разговору за Фајнешал Тајмс упозорио је да би Русија могла да нападне неку чланицу Савеза већ "за неколико месеци", што одражава дубоку нелагоду која се у европским престоницама гомила после претњи председника Доналда Трампа и његових нејасних порука о будућности америчке улоге у одбрани континента.
Туск каже да данас, посебно на источном крилу НАТО-а, расте питање да ли је Савез још политички и логистички спреман брзо и одлучно да реагује у случају да Москва крене на неку од чланица. Наглашава да његови коментари не доводе у питање формалну снагу члана 5. Северноатлантског уговора, који гарантује узајамну одбрану, него одражавају његову жељу да се "гаранције са папира" претворе у конкретне, оперативне механизме. Премијер отворено говори о "краткорочним хоризонтима", више у месецима него у годинама, и истиче да је кључно да сви чланови Савеза своја обећања схвате једнако озбиљно као Пољска.
Претерује ли Туск? Можда у временском оквиру, али већина релевантних западних аналитичара данас не говори више о томе да ли је руски напад на неку чланицу ЕУ могућ, него о томе када би такав ризик могао да постане реалан – и колико је Европа спремна.
Rebecca Noble/Marcin Banaszkiewicz/Evgeny Odinokov/Kristina Kormilitsyna/Profimedia, Depozit/Promesa
Шта кажу обавештајне службе и војни стручњаци
Данска војна обавештајна служба процењује да би Русија у идућих пет година могла да буде спремна за рат великих размера против Европе ако процени да је НАТО слаб и неодлучан. Сличне процене стижу из Немачке, где се говори да Москва најкасније до краја деценије "држи отвореном опцију рата против НАТО‑а".
Балтичке државе иду још даље: њихови безбедносни кругови отворено говоре о временском хоризонту од свега три године у којима би напад на њих могао да постане реалан сценарио. Украјински обавештајни шеф Кирило Буданов тврди да је Кремљ планове за агресију на Европу померио с 2030. на 2027., уз могућност окупације балтичких земаља.
Прочитајте још
Фото: Lisa Wahman/Panthermedia/Profimedia
Главни секретар НАТО‑а Марко Руте јавно упозорава да би Русија могла да буде спремна да употреби војну силу против Савеза у року од пет година те да је "Савез следећа мета Русије". На то се надовезује низ ратних симулација и интерних анализа у којима се све чешће полази од претпоставке да је сукоб са Русијом "реална, а не теоријска могућност". Све зависи од тога кад ће се Русија опоравити од рата са Украјином; та држава сада практично брани Европу јер исцрпљује Путинову војску...
Скептичнији гласови: воља постоји, али не и капацитет
Ипак, део стручњака упозорава да треба разликовати политичке претње и реалне војне могућности Москве. Естонски генерал и посланик у Европском парламенту Рихо Терас каже да Русија "има воље, али не и могућности" за напад на ЕУ – барем засад. Према том тумачењу, Кремљ је исцрпљен ратом у Украјини, зависи од ратне економије и треба времена, новца и технолошког опоравка да би могао да води велики рат против НАТО‑а.
Фото: Depositphotos/Maksym Yemelyanov
Неки војни аналитичари у средњој Европи упозоравају да се део сценарија у јавном простору "преувеличава", посебно када је реч о спектакуларним инвазијама дубоко у териториј Савеза, но и они истичу да расту инциденти на границама, саботаже, дронови и сајбер-напади – зона "испод прага рата" којом Москва тестира живце и јединство ЕУ и НАТО‑а.
Ратне симулације и ‘тестирање‘ Савеза
Недавне ратне симулације, укључујући оне које је описао Вол Стрит Журнал, полазе од сценарија руског напада или упада у неку од балтичких држава, на пример Литванију, те показују озбиљне слабости у брзини одлучивања и логистици НАТО‑а. Резултат таквих симулација није толико закључак да Русија сутра креће на Талин или Вилњус, колико упозорење да би Савез у првим данима кризе могао да делује споро, некоординисано и подељено.
Фото: Sergei KARPUKHIN/AFP/Profimedia
Западни безбедносни аналитичари упозоравају и на тзв. тестне сценарије: ограничене инциденте, диверзије или "заштиту" руског становништва у неком пограничном граду унутар ЕУ, како би се проверило хоће ли НАТО заиста реаговати. Такав приступ – комбинација притиска на границама, пропаганде и правне магле – сматра се вероватнијим од фронталне инвазије на велику државу чланицу.
Закључне поруке аналитичара: ризик расте, време цури
Заједнички назив већине озбиљних анализа јесте да је директни напад на чланицу ЕУ данас мало вероватан, али да се та вероватноћа повећава што је Европа слабије припремљена и што су политички сигнали из Вашингтона нејаснији. Стручњаци упозоравају да Москва помно посматра ниво европског наоружавања, политичке поделе у ЕУ и НАТО‑у те унутрашњу ситуацију у САД – и да ће, процени ли да је Запад разједињен и спор, "прозор прилике" за агресију постати опасно широк.
Истовремено, све већи број аналитичара закључује да је "време мира какво је Европа познавала после хладног рата прошло" те да континент улази у доба у којем се мора озбиљно понашати као да је рат могућ – управо зато да до њега не дође. У том смислу, питање више није само хоће ли Русија напасти неку чланицу ЕУ, него хоће ли Европа у идућих неколико година успети довољно да ојача одбрану и политичку кохезију да такав напад остане – прескуп и преопасан чак и за Кремљ.
БОНУС ВИДЕО:
