Stanica krije tajnu: Binaro21 otkrila preživela logorašica

Svakoga dana kroz tu stanicu prođe više od 320 hiljada putnika, turisti zastaju da fotografišu monumentalnu fasadu, a putnici žure prema vozovima koji povezuju Italiju s ostatkom Evrope. Međutim, malo ko zna da se ispod sjajnih perona i velikih dvorana decenijama skrivao prostor iz kojeg su tokom Drugog svetskog rata hiljade ljudi slane prema logorima smrti.Ispod milanske železničke stanice nalazi se Binario 21 (Kolosek 21) &mdash; tajna podzemna platforma koju su nacisti i italijanski fašisti koristili za deportaciju Jevreja, političkih protivnika i partizana prema Aušvicu i drugim logorima, piše CNN.Monumentalna građevina kao simbol moćiMilano Centrale otvoren je 1931. godine, u razdoblju kada je Benito Musolini već čvrsto kontrolisao Italiju. Stanica je trebalo da pokaže snagu države i modernost režima, pa se nije štedelo na njenoj izgradnji.Masivna fasada ukrašena je stubovima u rimskom stilu, velikim kipovima, reljefima, lavljim glavama i monumentalnim dekoracijama koje podsećaju na antičko doba. Unutrašnjost je jednako impresivna: ogromna stepeništa, mozaici, visoki svodovi i monumentalne dvorane stvaraju utisak palate, a ne železničke stanice.- Do 1931. režim je već bio vrlo čvrsto učvršćen -rekla je istoričarka Vanda Vilkoks, opisujući razdoblje u kojem je stanica dovršena.Projekat je još 1912. osmislio arhitekta Ulise Stakini, inspirisan rimskom i egipatskom arhitekturom, no tokom fašističkog razdoblja dodati su brojni simboli režima. Među njima su i &bdquo;fasces&rdquo; &mdash; snopovi štapova, simbol vlasti u starom Rimu, po kojem je fašizam i dobio ime.Stanica je decenijama predstavljala ponos Milana i Italije. Tokom predstavljanja Zimskih olimpijskih igara Milano&ndash;Kortina 2026. fasada je bila osvetljena u bojama italijanske zastave uz slogan: &bdquo;L&rsquo;emozione di essere italiani&rdquo; (Uzbuđenje što si Italijan).Ipak, upravo ispod tog simbola nacionalnog ponosa skriva se jedno od najmračnijih mesta italijanske istorije.Foto: nyc russ/Alamy/ProfimediaTajni podrum ispod peronaIspod glavnih putničkih platformi arhitekta je projektovao poseban prostor za transport pošte i robe. Bio je to moderan logistički sistem za ono vreme: dve podzemne platforme povezane okretnicom i velikim liftom koji je vagone podizao na nivo glavnih perona.Sve je bilo skriveno od pogleda putnika. Upravo će taj sistem tokom rata postati savršen alat za tajne deportacije ljudi.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoNakon Musolinijevog pada 1943. godine i italijanske kapitulacije, Nemačka je okupirala sever i središte zemlje.Fašistički režim je već ranije doneo rasne zakone, ali tek pod nacističkom okupacijom počinju masovne deportacije.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvotakozvana selekcija Jevreja ispred logora Aušvic- Bez pomoći lokalnih ljudi taj sistem ne bi mogao da funkcioniše -rekla je istoričarka Tamara Kolačiko, objašnjavajući organizaciju deportacija.Put bez povratkaDeportacije su se uglavnom odvijale noću. LJudi su dovođeni u podzemni prostor i naguravani u drvene vagone koji su ranije služili za prevoz robe ili stoke. U svaki je ulazilo između 60 i 80 ljudi, toliko zbijenih da nisu mogli da sednu.U svaki je ulazilo između 60 i 80 ljudi, toliko zbijenih da nisu mogli da sednu. Poređenja radi, kada su se isti vagoni koristili za konje, maksimalan broj bio je šest životinja po vagonu. - Nije bilo prozora, toaleta, hrane ni vode -rekla je Santerini. Put do Aušvica trajao je oko sedam dana. Bez hrane, vode i osnovnih uslova mnogi nisu preživeli ni samo putovanje.Foto: Vikipedija/javno vlasništvologor AušvicJevreji su uglavnom deportovani ravno u Aušvic, dok su politički zatvorenici i radnici koji su odbili da proizvode oružje za naciste često slani u Mauthauzen, logor prisilnog rada u Austriji.Među deportovanima bila je i Lilijana Segre, tada 13-godišnja devojčica koja je 1944. s ocem poslata u Aušvic.Ona je jedina iz svoje uže porodice preživela Holokaust, a 2018. postala je doživotna senatorka Italije.NJeno svedočanstvo bilo je ključno za kasnije otkrivanje tajnog prostora ispod stanice.10 September 1930 | An Italian Jewish woman, Liliana Segre, was born in Milan.In January 1944 she was deported to #Auschwitz with her father Alberto who perished in the camp in April 1944.Liliana survived. Today she is a Senator for life in #Italy and turns 94. pic.twitter.com/MDb8DlQz4m&mdash; Auschwitz Memorial (@AuschwitzMuseum) September 10, 2024Mesto koje danas podseća na najmračnije poglavlje EvropePodzemni prostor otvoren je za javnost 2013. godine kao Memoriale della Shoah di Milano &mdash; Memorijal Holokausta u Milanu. Danas posetioci mogu hodati originalnim platformama i slušati svedočanstva preživelih.Na ulazu se nalazi i &bdquo;Zid ravnodušnosti&rdquo;, umetnička instalacija koja upozorava na ćutanje i nezainteresovanost društva koje je omogućilo progon.- Ovo su učinili Italijani i odgovornost je naša -kaže Kolačiko.Milano Centrale tako danas nije samo jedna od najlepših evropskih železničkih stanica, nego i snažan podsetnik na tragediju skrivenu decenijama.BONUS VIDEO:

Stanica krije tajnu: Binaro21 otkrila preživela logorašica

Vaš komentar

Nema komentara