Станица крије тајну: Бинаро21 открила преживела логорашица

Свакога дана кроз ту станицу прође више од 320 хиљада путника, туристи застају да фотографишу монументалну фасаду, а путници журе према возовима који повезују Италију с остатком Европе. Међутим, мало ко зна да се испод сјајних перона и великих дворана деценијама скривао простор из којег су током Другог светског рата хиљаде људи слане према логорима смрти.Испод миланске железничке станице налази се Binario 21 (Колосек 21) &mdash; тајна подземна платформа коју су нацисти и италијански фашисти користили за депортацију Јевреја, политичких противника и партизана према Аушвицу и другим логорима, пише CNN.Монументална грађевина као симбол моћиMilano Centrale отворен је 1931. године, у раздобљу када је Бенито Мусолини већ чврсто контролисао Италију. Станица је требало да покаже снагу државе и модерност режима, па се није штедело на њеној изградњи.Масивна фасада украшена је стубовима у римском стилу, великим киповима, рељефима, лављим главама и монументалним декорацијама које подсећају на античко доба. Унутрашњост је једнако импресивна: огромна степеништа, мозаици, високи сводови и монументалне дворане стварају утисак палате, а не железничке станице.- До 1931. режим је већ био врло чврсто учвршћен -рекла је историчарка Ванда Вилкокс, описујући раздобље у којем је станица довршена.Пројекат је још 1912. осмислио архитекта Улисе Стакини, инспирисан римском и египатском архитектуром, но током фашистичког раздобља додати су бројни симболи режима. Међу њима су и &bdquo;fasces&rdquo; &mdash; снопови штапова, симбол власти у старом Риму, по којем је фашизам и добио име.Станица је деценијама представљала понос Милана и Италије. Током представљања Зимских олимпијских игара Милано&ndash;Кортина 2026. фасада је била осветљена у бојама италијанске заставе уз слоган: &bdquo;L&rsquo;emozione di essere italiani&rdquo; (Узбуђење што си Италијан).Ипак, управо испод тог симбола националног поноса скрива се једно од најмрачнијих места италијанске историје.Фото: nyc russ/Alamy/ProfimediaТајни подрум испод перонаИспод главних путничких платформи архитекта је пројектовао посебан простор за транспорт поште и робе. Био је то модеран логистички систем за оно време: две подземне платформе повезане окретницом и великим лифтом који је вагоне подизао на ниво главних перона.Све је било скривено од погледа путника. Управо ће тај систем током рата постати савршен алат за тајне депортације људи.Фото: Википедија/Јавно власништвоНакон Мусолинијевог пада 1943. године и италијанске капитулације, Немачка је окупирала север и средиште земље.Фашистички режим је већ раније донео расне законе, али тек под нацистичком окупацијом почињу масовне депортације.Фото: Википедија/Јавно власништвотакозвана селекција Јевреја испред логора Аушвиц- Без помоћи локалних људи тај систем не би могао да функционише -рекла је историчарка Тамара Колачико, објашњавајући организацију депортација.Пут без повраткаДепортације су се углавном одвијале ноћу. Људи су довођени у подземни простор и нагуравани у дрвене вагоне који су раније служили за превоз робе или стоке. У сваки је улазило између 60 и 80 људи, толико збијених да нису могли да седну.У сваки је улазило између 60 и 80 људи, толико збијених да нису могли да седну. Поређења ради, када су се исти вагони користили за коње, максималан број био је шест животиња по вагону. - Није било прозора, тоалета, хране ни воде -рекла је Сантерини. Пут до Аушвица трајао је око седам дана. Без хране, воде и основних услова многи нису преживели ни само путовање.Фото: Википедија/јавно власништвологор АушвицЈевреји су углавном депортовани равно у Аушвиц, док су политички затвореници и радници који су одбили да производе оружје за нацисте често слани у Маутхаузен, логор присилног рада у Аустрији.Међу депортованима била је и Лилијана Сегре, тада 13-годишња девојчица која је 1944. с оцем послата у Аушвиц.Она је једина из своје уже породице преживела Холокауст, а 2018. постала је доживотна сенаторка Италије.Њено сведочанство било је кључно за касније откривање тајног простора испод станице.10 September 1930 | An Italian Jewish woman, Liliana Segre, was born in Milan.In January 1944 she was deported to #Auschwitz with her father Alberto who perished in the camp in April 1944.Liliana survived. Today she is a Senator for life in #Italy and turns 94. pic.twitter.com/MDb8DlQz4m&mdash; Auschwitz Memorial (@AuschwitzMuseum) September 10, 2024Место које данас подсећа на најмрачније поглавље ЕвропеПодземни простор отворен је за јавност 2013. године као Memoriale della Shoah di Milano &mdash; Меморијал Холокауста у Милану. Данас посетиоци могу ходати оригиналним платформама и слушати сведочанства преживелих.На улазу се налази и &bdquo;Зид равнодушности&rdquo;, уметничка инсталација која упозорава на ћутање и незаинтересованост друштва које је омогућило прогон.- Ово су учинили Италијани и одговорност је наша -каже Колачико.Милано Централе тако данас није само једна од најлепших европских железничких станица, него и снажан подсетник на трагедију скривену деценијама.БОНУС ВИДЕО:

Станица крије тајну: Бинаро21 открила преживела логорашица

Ваш коментар

Нема коментара