Napeta atmosfera u NATO: Kraj američkog kišobrana nad EU?

Pogotovo kada je reč o Španiji, koja je zabranila Pentagonu korišćenje tamošnjih baza za američke napade na Iran, onda se nameće i pitanje zašto bi Sjedinjene Države uopšte bile članice saveza koji joj ne pomaže kada im je to potrebno.U senci te izjave počinje prvo dvodnevno okupljanje ministara spoljnih poslova NATO-a od početka rata sa Iranom, kao i brojnih najava SAD-a kako žele da smanje svoj angažman u Evropi.Koliko brzo i u kom obimu &ndash; to je zasad uglavnom ostalo nejasno, navodi Dojče vele.Jasno je samo da je atmosfera među članicama Saveza već bila bolja. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute, kao i obično, nastoji da celu stvar prikaže u pozitivnom svetlu.Foto: Wiktor Dabkowski/ZUMA Press Wire/Shutterstock Editorial/ProfimediaTo što SAD ubuduće želi da stavi na raspolaganje manje vojnika Savezu, prema njegovom mišljenju predstavlja i priliku: &bdquo;da se odmaknemo od nezdrave, preterane zavisnosti od jednog saveznika i krenemo prema pravednijoj raspodeli odgovornosti za našu kolektivnu bezbednost&rdquo;.Odavno se više ne postavlja pitanje može li i želi li Evropa da da veći doprinos u ljudstvu, opremi i novcu za odbranu. Reč je o tome da Evropa mora postati brža. Jer američka vlada vrši pritisak i želi brzo da smanji svoje vojno prisustvo. U igri je povlačenje 5.000 američkih vojnika iz Nemačke. Istovremeno je najpre zaustavljeno slanje 4.000 američkih vojnika u Poljsku, da bi onda američki predsednik Donald Tramp ipak najavio slanje &bdquo;5.000 dodatnih vojnika&rdquo; u Poljsku. To je obrazložio dobrim odnosima sa poljskim desno orijentisanim predsednikom Karolom Navrockim, no nije naveo konkretan vremenski plan ili koje jedinice će tamo biti stacionirane.I prema rečima nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa, još nema pouzdanih informacija kada i gde će se tačno smanjivati broj vojnika: &bdquo;Jedino što zasad čujemo jeste da je sve to deo odluke da će u Evropi biti stacionirana jedna čitava američka brigada.&rdquo;Foto: ProfimediaAmerička brigada sastoji se od oko 4.000 vojnika i nakon što je na početku rata u Ukrajini Pentagon u Evropi stacionirao i četvrtu brigadu, po ovim planovima će ih opet biti samo tri.Iz vojne perspektive još je značajnija najava američke vlade kako neće stacionirati krstareće rakete tipa &bdquo;Tomahavk&rdquo; (Tomahawk) u Nemačkoj. Tim oružjem srednjeg dometa Evropljani su privremeno želeli da zatvore nedostatak u odbrani jer još nisu razvijeni sopstveni sistemi sličnih karakteristika. Tu odluku nemačka vlada doduše žali, ali je &ndash; verovatno i zbog zategnutih odnosa sa američkim predsednikom Donaldom Trampom &ndash; ne kritikuje otvoreno. &bdquo;Usresređeni smo na dalje jačanje NATO-a&rdquo;, naglašava umesto toga zamenik portparola vlade Štefen Mejer. Nemačka već sada preuzima više odgovornosti.Slično razmišlja i ministar spoljnih poslova Johan Vadepul. Cilj je nova raspodela tereta koja odgovara ekonomskom i vojnom potencijalu Nemačke i Evrope. Evropa je već ubrzala &ndash; i to ne samo jedanput, nego čak tri stepena. Kao i Rute, Vadepul ne želi da ostavi nikakvu sumnju u transatlantski savez:- Naša je poruka jasna: naš Savez je čvrst kao stena i mi stojimo zajedno. I rečju i delom.Cilj ministarskog sastanka NATO-a u Helsingborgu,gradu na jugu Švedske, na Eresundu, kraj kojeg svakodnevno prolaze brodovi ruske &bdquo;flote iz senke&rdquo; &ndash; jeste da se pošalje poruka što većeg jedinstva i potisnu razlike koje su izbile na videlo kod napada na Iran. Pretnja iz Rusije i rat protiv Ukrajine ostaju ključne teme Saveza. Kako bi NATO ostao delotvoran, generalni sekretar Rute nakon povećanja finansijskih sredstava prošle godine sada želi Savezu da da i novi podsticaj.&bdquo;NATO 3.0&rdquo; naziv je te nove faze, za koju bi ministri spoljnih poslova u južnoj Švedskoj trebalo da postave temelje &ndash; pre nego što se u julu šefovi država i vlada sastanu na samitu NATO-a u Ankari.BONUS VIDEO

Napeta atmosfera u NATO: Kraj američkog kišobrana nad EU?

Vaš komentar

Nema komentara