Pat-pozicija: Tramp je ovime sebi napravio medveđu uslugu?

No noćas su &quot;u samoodbrani&quot; američke snage napale više iranskih ciljeva u Ormuskom moreuzu, objavio jeportparolregionalnekomandeameričkih oružanih snaga za Bliski istok (Centkom). Novim napadima je bio cilj da zaštititepostrojenja od pretnji iranskih snaga. Napadnute su raketne baterije i brodovi za polaganje pomorskih mina. Američki vojni zvaničnikističe kako su oni &quot;suzdržani&quot; s obzirom na primirje koje traje, ali će braniti vlastite snage.Iranski mediji izvestili su da je posleameričkog napada u području ostrvaLarak u Ormuskom moreuzu, bilo više poginulih.&#39;Nikad više&#39; kao pre rata?Izgleda da je slobodan saobraćaj Ormuskim moreuzom ključna sporna tačka u pregovorima o primirju. I američki predsednik je izložen pritisku i domaće javnosti i pogotovo saveznika u Persijskom zalivuda osigura slobodan saobraćaj, ali Iran je i poslenajava o dogovoru istakao kako &quot;više nikad neće biti&quot; kao što je bilo pre ovog rata. No trenutno stanje je pat-pozicija: Iran blokira moreuz, američke snage blokiraju iranske luke iz kojih ta zemlja izvozi svoju naftu - i pitanje je koja strana će biti prisiljena da popusti.Foto: Depositphoto/PimPamPixKriza uz iransku obalu ulazi u četvrti mesec: Teheran je počeo da naplaćujeplovilima do dva miliona dolara za siguran prolaz kroz moreuz,dok samo neki retki brodovi ipak prolaze američku blokadu u izvozu iranske nafte.Te su suparničke blokade zasad bez odlučujućeg učinka. Neke azijske brodarske kompanijepristale su da plaćajutakse, iako su takve naknade protivne međunarodnom pomorskom pravu. U sporazumu se od Irana traži opet besplatan prolaz moreuzom, ali i ti pregovori očito zapinju, čime se povećava opasnost od šireg regionalnog sukoba.Tramp se (ipak) boji rata?Uprkos pokušajima posredovanja koje predvodi Pakistan i predlogu kratkog memoranduma kojim bi se prekinula neprijateljstva i ponovno otvorio moreuz, nijedna strana ne pokazuje spremnost na prvi ustupak.Dania Tksafer, izvršna direktorka instituta Galf InternešnalForum (GIF) sa sedištem u Vašingtonu, smatra da su Trampove povremene pretnje vojnom silom, kojima je želeo da pojačapritisak na Iran, možda imale suprotan učinak. &quot;Iranski odgovor upućuje na suprotno&rdquo;, rekla je za DW. &quot;Oni to tumače kao znak da SAD nema volje za dalju eskalaciju rata&quot;.Foto: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/ProfimediaAmerički predsednik Donald Tramp suočen je sa sve većim pritiskom da okončavojni pohod i u samim Sjedinjenim Državama, a još više od saveznika u Persijskom zalivu, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara. Nagli rast cena goriva i u samim SAD kao i povišenje ostalih cena povećavaju politički pritisak uoči američkih izbora za Kongres u novembru.Iran izgubio već milijarde dolaraIran pritom gubi oko 435 miliona dolara dnevno u trgovini, od čega gotovo dve hiljadeotpada na izvoz, ponajpre sirove nafte, procenio je u apriluMiad Maleki, viši saradnik u institutu Foundejšn for Difensof Demokrasis (FDD).To znači da je blagajna Irana do prošlog petka i posle39 dana američke blokade, već pretrpelagubitak od oko 17 milijardi dolara. Prema Malekiju, tome treba pridodati oko 144 milijarde dolara ekonomskeštete uzrokovane američko-izraelskim napadima u prvim nedeljama rata.Foto: Mohd Izzuan Roslan/Alamy/ProfimediaBurku Ozelik iz londonskog instituta Rojal Junajted Servisis Institjut(RUSI), smatra da je Iran možda stekao nerazmerno veliki uticaj zahvaljujući napadima na brodove i susedne zemlje u Zalivu, ali isto tako snažno oseća posledice poremećaja u vlastitom izvozu nafte.&quot;Uprkossamouverenim izjavama Teherana o otpornosti režima, njegovaekonomijanije otpornana blokadu&rdquo;, uverena je Ozelik.Najveći gubitnici su zemlje Persijskog zalivaStručnjaci imaju utisak kako se čitav sukob pretvorio u opasno nadmetanje u - čekanju. I SAD i Iran veruju da vreme radi za njih, alizemlje Zaliva znatno su više izložene ekonomskimgubicima pa su tako i sklonije izbegavanju rizika.NJihovo nezadovoljstvo zastojem pretvorilo se u koordinisani pritisak za diplomatske napore. Pozvale su Trampa da odustane od planova za dalje napade i pruži više vremena za pregovore.U tim zemljama se čuje kako bi i nekakav zamrznuti sukob ugrozio njihove ekonomskeplanove, kako u tranziciji s fosilnih goriva, tako i ambiciozne industrijske i turističke projekte u koje ulažu stotine milijardi dolara.Foto: Abd Rabbo Ammar/ABACA/Abaca Press/Michele Ursi/Alamy/Profimedia, Depositphotos/selensergenUtoliko izrazito podržavaju pregovore uz posredovanje Pakistana i zajedničku inicijativu SAD i UN za ponovno otvaranje moreuza bez iranskih naknada i bez zahteva za kontrolom.Iran zapravo pobeđuje?Iran nastoji da iskoristi rati za dugoročne ciljeve i kao regionalna sila koja sebe vidi u ulozi diktiranja politike čitavog Bliskog istoka. Thafer iz GIF smatra da iranske ambicije prelaze samu vojnu pobedu i da dugoročno žele preokrenuti regionalni poredak u svoju korist. &quot;Žele da zemlje Zaliva istisnu SAD i da regionunametnu sigurnost kakvu će diktirati Iran&quot;. Naravno, novinarima ističe kako takav pristup nije u interesu tih država, uprkosnjihovomnezadovoljstvu Vašingtonom.Iako se još nadaju pomaku u pregovorima, u Vašingtonu traže potpuno otvaranje moreuza, prekid obogaćivanja uranijumai ne žele da ukinusankcije bez većih ustupaka. Američki ministar spoljnih poslova Marko Rubio upozorio je da vojna opcija &quot;ostaje na stolu&quot; ako Iran ne pristane na kompromis.&quot;Problem je u tome što nema cilja koji bi SAD mogao da pogodii time odmah prisilirežim na predaju&rdquo;, rekla je Ozelik za Dojče vele. &quot;Ako se nađu na meti civilna infrastruktura, to bi moglo samo da podstakneTeheran na još žešći odgovor prema zemljama Zaliva&quot;.Sve teži život za IranceTeheran poručuje da neće popustiti, uprkos sve težim uslovima života za obične građane gde jedva ima nade kako će biti bolje. &quot;Različiti predlozi Teherana, poput naplate prolaska kroz Ormuski moreuzili naplate podmorskih kabala, pokazuju da i pragmatični glasovi u Iranu shvataju kako ekonomijai stanovništvo dugoročno očekuju teškoće, čak i ako se postigne ublažavanje sankcija&rdquo;, rekla je Ozelik.Godišnja inflacija u Iranu premašila je 54 posto, a cene nekih prehrambenih proizvoda više su se nego udvostručile. Istovremeno, širomzemlje više od 80 dana traje prekid interneta, što dodatno izolujestanovništvo i otežava svakodnevni život.&quot;Dok Tramp ovaj rat vidi kao deo svog političkog nasleđa, Iranci ga doživljavaju kao pitanje opstanka režima i budućnosti svoje zemlje&rdquo;, zaključila je Tafer.BONUS VIDEO:

Pat-pozicija: Tramp je ovime sebi napravio medveđu uslugu?

Vaš komentar

Nema komentara