Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
No noćas su "u samoodbrani" američke snage napale više iranskih ciljeva u Ormuskom moreuzu, objavio je portparol regionalne komande američkih oružanih snaga za Bliski istok (Centkom). Novim napadima je bio cilj da zaštitite postrojenja od pretnji iranskih snaga. Napadnute su raketne baterije i brodovi za polaganje pomorskih mina. Američki vojni zvaničnik ističe kako su oni "suzdržani" s obzirom na primirje koje traje, ali će braniti vlastite snage.
Iranski mediji izvestili su da je posle američkog napada u području ostrva Larak u Ormuskom moreuzu, bilo više poginulih.
'Nikad više' kao pre rata?
Izgleda da je slobodan saobraćaj Ormuskim moreuzom ključna sporna tačka u pregovorima o primirju. I američki predsednik je izložen pritisku i domaće javnosti i pogotovo saveznika u Persijskom zalivu da osigura slobodan saobraćaj, ali Iran je i posle najava o dogovoru istakao kako "više nikad neće biti" kao što je bilo pre ovog rata. No trenutno stanje je pat-pozicija: Iran blokira moreuz, američke snage blokiraju iranske luke iz kojih ta zemlja izvozi svoju naftu - i pitanje je koja strana će biti prisiljena da popusti.
Foto: Depositphoto/PimPamPix
Kriza uz iransku obalu ulazi u četvrti mesec: Teheran je počeo da naplaćuje plovilima do dva miliona dolara za siguran prolaz kroz moreuz, dok samo neki retki brodovi ipak prolaze američku blokadu u izvozu iranske nafte.
Te su suparničke blokade zasad bez odlučujućeg učinka. Neke azijske brodarske kompanije pristale su da plaćaju takse, iako su takve naknade protivne međunarodnom pomorskom pravu. U sporazumu se od Irana traži opet besplatan prolaz moreuzom, ali i ti pregovori očito zapinju, čime se povećava opasnost od šireg regionalnog sukoba.
Pročitajte još
Tramp se (ipak) boji rata?
Uprkos pokušajima posredovanja koje predvodi Pakistan i predlogu kratkog memoranduma kojim bi se prekinula neprijateljstva i ponovno otvorio moreuz, nijedna strana ne pokazuje spremnost na prvi ustupak.
Dania Tksafer, izvršna direktorka instituta Galf Internešnal Forum (GIF) sa sedištem u Vašingtonu, smatra da su Trampove povremene pretnje vojnom silom, kojima je želeo da pojača pritisak na Iran, možda imale suprotan učinak. "Iranski odgovor upućuje na suprotno”, rekla je za DW. "Oni to tumače kao znak da SAD nema volje za dalju eskalaciju rata".
Foto: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/Profimedia
Američki predsednik Donald Tramp suočen je sa sve većim pritiskom da okonča vojni pohod i u samim Sjedinjenim Državama, a još više od saveznika u Persijskom zalivu, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara. Nagli rast cena goriva i u samim SAD kao i povišenje ostalih cena povećavaju politički pritisak uoči američkih izbora za Kongres u novembru.
Iran izgubio već milijarde dolara
Iran pritom gubi oko 435 miliona dolara dnevno u trgovini, od čega gotovo dve hiljade otpada na izvoz, ponajpre sirove nafte, procenio je u aprilu Miad Maleki, viši saradnik u institutu Foundejšn for Difens of Demokrasis (FDD).
To znači da je blagajna Irana do prošlog petka i posle 39 dana američke blokade, već pretrpela gubitak od oko 17 milijardi dolara. Prema Malekiju, tome treba pridodati oko 144 milijarde dolara ekonomske štete uzrokovane američko-izraelskim napadima u prvim nedeljama rata.
Foto: Mohd Izzuan Roslan/Alamy/Profimedia
Burku Ozelik iz londonskog instituta Rojal Junajted Servisis Institjut (RUSI), smatra da je Iran možda stekao nerazmerno veliki uticaj zahvaljujući napadima na brodove i susedne zemlje u Zalivu, ali isto tako snažno oseća posledice poremećaja u vlastitom izvozu nafte.
"Uprkos samouverenim izjavama Teherana o otpornosti režima, njegova ekonomija nije otporna na blokadu”, uverena je Ozelik.
Najveći gubitnici su zemlje Persijskog zaliva
Stručnjaci imaju utisak kako se čitav sukob pretvorio u opasno nadmetanje u - čekanju. I SAD i Iran veruju da vreme radi za njih, ali zemlje Zaliva znatno su više izložene ekonomskim gubicima pa su tako i sklonije izbegavanju rizika.
NJihovo nezadovoljstvo zastojem pretvorilo se u koordinisani pritisak za diplomatske napore. Pozvale su Trampa da odustane od planova za dalje napade i pruži više vremena za pregovore.
U tim zemljama se čuje kako bi i nekakav zamrznuti sukob ugrozio njihove ekonomske planove, kako u tranziciji s fosilnih goriva, tako i ambiciozne industrijske i turističke projekte u koje ulažu stotine milijardi dolara.
Foto: Abd Rabbo Ammar/ABACA/Abaca Press/Michele Ursi/Alamy/Profimedia, Depositphotos/selensergen
Utoliko izrazito podržavaju pregovore uz posredovanje Pakistana i zajedničku inicijativu SAD i UN za ponovno otvaranje moreuza bez iranskih naknada i bez zahteva za kontrolom.
Iran zapravo pobeđuje?
Iran nastoji da iskoristi rat i za dugoročne ciljeve i kao regionalna sila koja sebe vidi u ulozi diktiranja politike čitavog Bliskog istoka. Thafer iz GIF smatra da iranske ambicije prelaze samu vojnu pobedu i da dugoročno žele preokrenuti regionalni poredak u svoju korist. "Žele da zemlje Zaliva istisnu SAD i da regionu nametnu sigurnost kakvu će diktirati Iran". Naravno, novinarima ističe kako takav pristup nije u interesu tih država, uprkos njihovom nezadovoljstvu Vašingtonom.
Iako se još nadaju pomaku u pregovorima, u Vašingtonu traže potpuno otvaranje moreuza, prekid obogaćivanja uranijuma i ne žele da ukinu sankcije bez većih ustupaka. Američki ministar spoljnih poslova Marko Rubio upozorio je da vojna opcija "ostaje na stolu" ako Iran ne pristane na kompromis.
"Problem je u tome što nema cilja koji bi SAD mogao da pogodi i time odmah prisili režim na predaju”, rekla je Ozelik za Dojče vele. "Ako se nađu na meti civilna infrastruktura, to bi moglo samo da podstakne Teheran na još žešći odgovor prema zemljama Zaliva".
Sve teži život za Irance
Teheran poručuje da neće popustiti, uprkos sve težim uslovima života za obične građane gde jedva ima nade kako će biti bolje. "Različiti predlozi Teherana, poput naplate prolaska kroz Ormuski moreuz ili naplate podmorskih kabala, pokazuju da i pragmatični glasovi u Iranu shvataju kako ekonomija i stanovništvo dugoročno očekuju teškoće, čak i ako se postigne ublažavanje sankcija”, rekla je Ozelik.
Godišnja inflacija u Iranu premašila je 54 posto, a cene nekih prehrambenih proizvoda više su se nego udvostručile. Istovremeno, širom zemlje više od 80 dana traje prekid interneta, što dodatno izoluje stanovništvo i otežava svakodnevni život.
"Dok Tramp ovaj rat vidi kao deo svog političkog nasleđa, Iranci ga doživljavaju kao pitanje opstanka režima i budućnosti svoje zemlje”, zaključila je Tafer.
BONUS VIDEO:
