Пат-позиција: Трамп је овиме себи направио медвеђу услугу?

Но ноћас су "у самоодбрани" америчке снаге напале више иранских циљева у Ормуском мореузу, објавио је портпарол регионалне команде америчких оружаних снага за Блиски исток (Центком). Новим нападима је био циљ да заштитите постројења од претњи иранских снага. Нападнуте су ракетне батерије и бродови за полагање поморских мина. Амерички војни званичник истиче како су они "суздржани" с обзиром на примирје које траје, али ће бранити властите снаге.

Ирански медији известили су да је после америчког напада у подручју острва Ларак у Ормуском мореузу, било више погинулих.

'Никад више' као пре рата?

Изгледа да је слободан саобраћај Ормуским мореузом кључна спорна тачка у преговорима о примирју. И амерички председник је изложен притиску и домаће јавности и поготово савезника у Персијском заливу да осигура слободан саобраћај, али Иран је и после најава о договору истакао како "више никад неће бити" као што је било пре овог рата. Но тренутно стање је пат-позиција: Иран блокира мореуз, америчке снаге блокирају иранске луке из којих та земља извози своју нафту - и питање је која страна ће бити присиљена да попусти.

Фото: Depositphoto/PimPamPix

Криза уз иранску обалу улази у четврти месец: Техеран је почео да наплаћује пловилима до два милиона долара за сигуран пролаз кроз мореуз, док само неки ретки бродови ипак пролазе америчку блокаду у извозу иранске нафте.

Те су супарничке блокаде засад без одлучујућег учинка. Неке азијске бродарске компаније пристале су да плаћају таксе, иако су такве накнаде противне међународном поморском праву. У споразуму се од Ирана тражи опет бесплатан пролаз мореузом, али и ти преговори очито запињу, чиме се повећава опасност од ширег регионалног сукоба.

Трамп се (ипак) боји рата?

Упркос покушајима посредовања које предводи Пакистан и предлогу кратког меморандума којим би се прекинула непријатељства и поновно отворио мореуз, ниједна страна не показује спремност на први уступак.

Даниа Тксафер, извршна директорка института Галф Интернешнал Форум (ГИФ) са седиштем у Вашингтону, сматра да су Трампове повремене претње војном силом, којима је желео да појача притисак на Иран, можда имале супротан учинак. "Ирански одговор упућује на супротно”, рекла је за ДW. "Они то тумаче као знак да САД нема воље за даљу ескалацију рата".

Фото: MediaPunch/BACKGRID/Backgrid USA/Profimedia

Амерички председник Доналд Трамп суочен је са све већим притиском да оконча војни поход и у самим Сједињеним Државама, а још више од савезника у Персијском заливу, попут Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Катара. Нагли раст цена горива и у самим САД као и повишење осталих цена повећавају политички притисак уочи америчких избора за Конгрес у новембру.

Иран изгубио већ милијарде долара

Иран притом губи око 435 милиона долара дневно у трговини, од чега готово две хиљаде отпада на извоз, понајпре сирове нафте, проценио је у априлу Миад Малеки, виши сарадник у институту Фоундејшн фор Дифенс оф Демокрасис (ФДД).

То значи да је благајна Ирана до прошлог петка и после 39 дана америчке блокаде, већ претрпела губитак од око 17 милијарди долара. Према Малекију, томе треба придодати око 144 милијарде долара економске штете узроковане америчко-израелским нападима у првим недељама рата.

Фото: Mohd Izzuan Roslan/Alamy/Profimedia

Бурку Озелик из лондонског института Ројал Јунајтед Сервисис Инститјут (РУСИ), сматра да је Иран можда стекао неразмерно велики утицај захваљујући нападима на бродове и суседне земље у Заливу, али исто тако снажно осећа последице поремећаја у властитом извозу нафте.

"Упркос самоувереним изјавама Техерана о отпорности режима, његова економија није отпорнa на блокаду”, уверена је Озелик.

Највећи губитници су земље Персијског залива

Стручњаци имају утисак како се читав сукоб претворио у опасно надметање у - чекању. И САД и Иран верују да време ради за њих, али земље Залива знатно су више изложене економским губицима па су тако и склоније избегавању ризика.

Њихово незадовољство застојем претворило се у координисани притисак за дипломатске напоре. Позвале су Трампа да одустане од планова за даље нападе и пружи више времена за преговоре.

У тим земљама се чује како би и некакав замрзнути сукоб угрозио њихове економске планове, како у транзицији с фосилних горива, тако и амбициозне индустријске и туристичке пројекте у које улажу стотине милијарди долара.

Фото: Abd Rabbo Ammar/ABACA/Abaca Press/Michele Ursi/Alamy/Profimedia, Depositphotos/selensergen

Утолико изразито подржавају преговоре уз посредовање Пакистана и заједничку иницијативу САД и УН за поновно отварање мореуза без иранских накнада и без захтева за контролом.

Иран заправо побеђује?

Иран настоји да искористи рат и за дугорочне циљеве и као регионална сила која себе види у улози диктирања политике читавог Блиског истока. Тхафер из ГИФ сматра да иранске амбиције прелазе саму војну победу и да дугорочно желе преокренути регионални поредак у своју корист. "Желе да земље Залива истисну САД и да региону наметну сигурност какву ће диктирати Иран". Наравно, новинарима истиче како такав приступ није у интересу тих држава, упркос њиховом незадовољству Вашингтоном.

Иако се још надају помаку у преговорима, у Вашингтону траже потпуно отварање мореуза, прекид обогаћивања уранијума и не желе да укину санкције без већих уступака. Амерички министар спољних послова Марко Рубио упозорио је да војна опција "остаје на столу" ако Иран не пристане на компромис.

"Проблем је у томе што нема циља који би САД могао да погоди и тиме одмах присили режим на предају”, рекла је Озелик за Дојче веле. "Ако се нађу на мети цивилна инфраструктура, то би могло само да подстакне Техеран на још жешћи одговор према земљама Залива". 

Све тежи живот за Иранце

Техеран поручује да неће попустити, упркос све тежим условима живота за обичне грађане где једва има наде како ће бити боље. "Различити предлози Техерана, попут наплате проласка кроз Ормуски мореуз или наплате подморских кабала, показују да и прагматични гласови у Ирану схватају како економија и становништво дугорочно очекују тешкоће, чак и ако се постигне ублажавање санкција”, рекла је Озелик.

Годишња инфлација у Ирану премашила је 54 посто, а цене неких прехрамбених производа више су се него удвостручиле. Истовремено, широм земље више од 80 дана траје прекид интернета, што додатно изолује становништво и отежава свакодневни живот.

"Док Трамп овај рат види као део свог политичког наслеђа, Иранци га доживљавају као питање опстанка режима и будућности своје земље”, закључила је Тафер.

БОНУС ВИДЕО: