Radioaktivna pustoš: Ostrvo jezivih eksperimenata

Pre nego što je postao tajna vojna baza, DŽonstonov atol bio je tek zaboravljeni komadić kopna. Iako ga je američki kapetan DŽosefPierpont otkrio još 1796. godine, ime je dobio po kapetanu britanske kraljevske mornarice Čarlsu DŽejmsuDŽonstonu, koji ga je ugledao 1807. godine. NJegova prava vrednost za spoljnisvet otkrivena je tek sredinom 19. veka, kada je američki Kongres doneo Zakon o ostrvimasa guanom. Ovaj je zakon omogućio američkim građanima da polažu pravo na bilo kojenenaseljenoostrvobogato guanom, dragocenim đubrivomod ptičjeg izmeta. Godine 1858. Sjedinjene Države službeno su pripojile atol, uprkostome što je iste godine i Kraljevina Havaji, pod kraljem Kamehamehom IV, proglasila suverenitet nad njim. Decenijepredatorske eksploatacije gotovo su u potpunosti iscrpila nalazišta guana, no strateška važnostostrvatek je trebalo dadođedo izražaja.Prekretnica se dogodila 1926. godine, kada je predsednik Kalvin Kulidžproglasio atol saveznim utočištem za ptice. No, taj ekološki status bio je kratkog veka. Već 1934. predsednik Frenklin D. Ruzvelt stavio ga je pod kontrolu američke mornarice. Tokom Drugog svetskog rata, atol je transformisan u ključnu vazdušnui pomorsku bazu za snabdevanjegorivom, a njegova je površina veštačkiproširena jaružanjem koralnih grebena. Ta je transformacija bila samo uvod u mnogo zlokobniju ulogu koju će DŽonstonov atol odigrati u nadolazećim decenijama.S početkom Hladnog rata, izolovanost DŽonstona postala je njegova najveća prednost. Američka vojska pretvorila ga je u poligon za neke od najambicioznijih i najopasnijih nuklearnih eksperimenatau istoriji. Tokom operacija &quot;HardtakI&quot; 1958. i &quot;Dominik&quot; 1962. godine, s atola su lansirane rakete PGM-17 Tor sa nuklearnim bojevimglavama, koje su detonirane na ekstremno velikim visinama. Najpoznatiji od tih testova, &quot;StarfišPrajm&quot; izveden 1962., stvorio je zastrašujući prizor. Nuklearna eksplozija snage 1,4 megatona, oko 400 kilometara iznad atola, proizvela je veštačkuauroru vidljivu od Novog Zelanda do Havaja. No, posledice su bile daleko od benignih. Snažan elektromagnetski puls (EMP) onesposobio je uličnu rasvetu i telekomunikacijske sistemena Havajima, udaljenim 1300 kilometara, te trajno oštetio ili uništio najmanje sedam satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, uključujući i prvi telekomunikacijski satelit, Telstar.Ipak, najgore nasleđe nisu ostavili uspešni, već neuspeli testovi. Niz katastrofalnih nesreća pretvorio je atol u jednu od najzagađenijih tačaka na planeti. Dvadesetog juna1962., tokom testa &quot;Starfiš&quot;, raketa Tor je otkazala minutposlelansiranja, a komandaju je uništilana visini od desetak kilometara. Veliki komadi rakete i plutonijumomkontaminirane bojeve glave sručili su se natrag na ostrvoi u okolnu lagunu. No, prava katastrofa usledila je 25. jula1962. tokom testa &quot;Bludžil Prajm&quot;. Raketa Tor s nuklearnom bojevom glavom eksplodirala je na samoj lansirnoj rampi, odmah poslepaljenja motora. Vatrena stihija koja je usledila raspršila je velikekoličine smrtonosnog plutonijumapo celom ostrvu. Metalne strukture, tlo i zgrade bili su teško kontaminirani. U žurbi da se nastavi sa programom testiranja, vojska je sprovela brzu i traljavu operaciju čišćenja. Radioaktivni otpad i gornji sloj kontaminiranog koralnog tla jednostavno su buldožerima gurnuti u lagunu. Kasnije, tokom projekta proširenja ostrva1963. i 1964., upravo je taj radioaktivni materijal sa dna lagune korišćen kao nasip, čime je plutonijumska kontaminacija trajno ugrađena u samo tkivo ostrva.Tajni lovci na sateliteU senci nuklearnih testova, DŽonstonov atol bio je dom još jednog, strogo poverljivog projekta: prvog operativnog američkog protusatelitskog (ASAT) sistema. Od 1962. do 1975. godine, Vazdušnesnage SADovde su vodile &quot;Program 437&quot;. NJegova svrha bila je jednostavna i zastrašujuća: uništiti sovjetske satelite u orbiti pomoću nuklearnog oružja. Sistemse oslanjao na modifikovane rakete Tor, naoružane nuklearnim bojevim glavama snage jednog megatona, koje bi bile lansirane na balističkoj putanji kako bi presrele i uništile metu. Glavni cilj bili su sovjetski sistemiza orbitalno bombardovanje (FOBS), koji su teoretski mogli da nosenuklearne bombe u orbiti. Dve lansirne rampe na DŽonstonu bile su u stalnoj pripravnosti.Međutim, program je imao značajna ograničenja. Rakete Tor bile su zastarele, a njihov domet nije bio dovoljan za presretanje svih potencijalnih meta. Do 1970. godine, zbog rastućih troškova Vijetnamskog rata i napretka u pregovorima o ograničenju strateškog naoružanja (SALT), program je stavljen u stanje pripravnosti. Sa ostrvaje konačno povučen 1975. godine, čime je završeno jedno od najmračnijih poglavlja svemirske trke.Za stotine vojnika i civila koji su služili na DŽonstonovom atolu, život je bio mešavina egzistencijalne opasnosti i nesnosne dosade. Ostrvoje bilo toliko maloda je pista zauzimala gotovo celu njegovu dužinu. Ravan poput palačinke, nije nudio nikakvu zaštitu od tajfuna koji su mogli doslovno da prebrišusve sa njegove površine. Životni i radni prostori bili su opasno blizu lansirnih rampi sa nuklearnim oružjem. U slučaju eksplozije rakete, nije postojalo sigurno mesto za beg. Procedura za sigurnost tokom lansiranja bila je brutalno jednostavna: trči.Rekreativne aktivnosti bile su svedene na minimum. Ako nekoga nije zanimao ribolov ili softbol, preostajala mu je tek skromna biblioteka. Fotografije iz tog vremena svedoče o spartanskim uslovima. Jedna prikazuje salon za pilotekoji se sastoji od četiri stolice i jednog televizora. Ograničene mogućnosti i stalna opasnost stvarali su tmurnu atmosferu, prožetu crnim humorom. To najbolje ilustriraju fotografije dočeka i ispraćaja osoblja. Odlazećim kolegama mahali su ručno izrađenim transparentima s vulgarnim porukama za oproštaj, dok su nove dočekivali sa natpisima poput: &quot;Smeši se - ručno si odabran za ovaj zadatak&quot;. Služba na DŽonstonu nije bila željena pozicija; bila je to dužnost na jednom od najizolovanijih i najopasnijih mesta na Zemlji.Nakon završetka nuklearnih i protivsatelitskih programa, uloga atola postala je još zlokobnija. Postao je globalno skladište i postrojenje za uništavanje američkog hemijskog oružja. Godine 1971., u sklopu operacije &quot;Red Het&quot;, na ostrvosu prebačene velikezalihe hemijskog oružja sa Okinave, uključujući nervne agense sarin i VX te iperit. Ovaj potez usledio je poslemasovnih protestastanovnika Okinave, koji su zahtevali uklanjanje smrtonosnog arsenala, i američkog zakona koji je zabranio transport takvog oružja na tlo kontinentalnog dela SAD. DŽonstonovo ostrvo, kao &quot;neinkorporiranateritorija&quot;, postalo je savršena pravna i geografska rupa za odlaganje otpada koji niko drugi nije hteo.Ubrzo posletoga, pod operacijom &quot;Pacer ICY&quot;, na ostrvoje dopremljen i zloglasni EjdžntOrindž, herbicid korićten u Vijetnamskom ratu. Hiljade buradipohranjene su na severozapadnom delu ostrva, a curenje i izlivanje kontaminirali su tlo i lagunu otrovnim dioksinom. Godine 1977. EjdžntOrindžje spaljen na holandskombrodu-spalionici &quot;Vulkanus&quot; na otvorenom moru u blizini atola. Kasnije su na ostrvodopremljene i zalihe hemijskog oružja iz Nemačke. Kako bi se rešio ovog nagomilanog smrtonosnog tereta, Pentagon je 1985. započeo izgradnju postrojenja JACADS (Johnston Atoll Chemical Agent Disposal System), prve velike spalionice hemijskog oružja na svetu. Projekat je izazvao bes pacifičkih nacija. Organizacija Južnopacifički forum, koja je okupljala petnaest država, osudila je SAD zbog &quot;pretvaranja Tihog okeana u trajno odlagalište otrovnog otpada na svetu&quot;. Uprkosprotestima, spalionica je radila celudeceniju, uništavajući hiljadetona najopasnijih hemikalija.Početkom 21. veka, misija DŽonstonovog atola konačno je završena. Postrojenje JACADS je demontirano, a vojska je 2004. godine napustila ostrvo. Danas je to mesto duhova. Od stotina zgrada preostalo je tek nekoliko betonskih bunkera i četverospratnioperativni centar bez prozora, izgrađen da izdrži nuklearnu eksploziju. No, nasleđe decenijaopasnih aktivnosti ostaje urezano u zemlju i more. Operacije čišćenja prikupile su oko 45.000 tona tla kontaminiranog plutonijumom i pohranile ga u ograđenom odlagalištu od 24 hektara na severu ostrva, zapečaćenom debelim slojem korala. Osim plutonijuma, tlo i laguna zagađeni su dioksinima, teškim metalima i ostacima hemijskih agenasa. Tokom sanacije otkriveni su čak i tragovi bojnog otrova levisita, za koji nije ni postojala službena evidencija da je ikada bio na ostrvu.Paradoksalno, DŽonstonov atol danas je ponovno Nacionalno utočište za divlje životinje i deo je zaštićenog morskog spomenika. No, u aktu o proglašenju stoji klauzula koja Oružanim snagama SADdaje diskrecijsko pravo da koriste područje za vojne svrhe.BONUS VIDEO:

Radioaktivna pustoš: Ostrvo jezivih eksperimenata

Vaš komentar

Nema komentara