Pred njima se rodio vulkan, od sela ostao samo zvonik

LJudi su radili, a deca išla u školu. Danas je slika potpuno drugačija. Jedino što se vidi jeste nepregledno prostranstvo crnih stena, iz kojih izranjaju tragovi nekadašnjeg života.Kameni zvonik crkve u naselju San Huan Parangarikutiro u Meksiku i danas viri iz stvrdnute lave, a čitav prizor izgleda poput kadra iz postapokaliptičnog filma.Foto: Depositphotos/agcuesta1Sve je počelo 20. februara 1943Ovo naselje u državi Mičoakan nije nestalo zbog rata, krize ili odlaska stanovništva. NJegovu sudbinu odredio je vulkan Parikutin koji se bukvalno &quot;rodio&quot; pred očima meštana.Danas se usred nepreglednog prostranstva očvrsle lave i dalje uzdižu zvonik, deo pročelja, apsida i glavni oltar nekadašnje crkve, dok je sve ostalo zatrpano - nema ulica, trgova, niti kuća.Priča je počela 20. februara 1943. godine. Farmer Dionisio Pulido nalazio se na polju kukuruza kada je iz pukotine u zemlji počeo da izlazi dim. Tlo se podiglo, kamenje je letelo kroz vazduh, a iz otvora su se čuli tutnjava i eksplozije.Stanovnici okolnih sela prethodnih nedelja osećali su niz zemljotresa, ali niko nije mogao da pretpostavi da će pred njihovim očima nastati potpuno - novi vulkan.View this post on InstagramA post shared by Mike Corey - Adventure Travel Expert (@fearlessandfar)Vulkan sa datumom rođenjaPočetak erupcije zabeležen je oko 16.30 časova, zbog čega se za Parikutin često kaže da je vulkan sa gotovo precizno poznatim &ldquo;datumom i vremenom rođenja&rdquo;.Već drugog dana iznad polja se uzdigao &ldquo;vulkanski konus&rdquo; visok oko 30 metara. Petog dana bio je viši od 150 metara, a za samo šest dana dostigao je visinu od 167 metara. Na kraju svoje aktivne faze uzdigao se čak 424 metra iznad nekadašnjeg polja kukuruza.Pred ljudima koji su se bavili poljoprivredom i uzgojem stoke doslovno se &ldquo;rađala&rdquo; nova planina.Erupcija nije bila kratkotrajna. Parikutin je punih devet godina, od 1943. do 1952, izbacivao pepeo, kamenje i lavu.LJudi verovali da je &quot;kraj sveta&quot;U prvim danima iznad novog vulkana dizao se gust oblak, pejzaž je postajao tamniji, a pepeo je prekrivao drveće, kuće i polja, prenosi Putni kofer.Jedna od tadašnjih stanovnica, Guadalupe Ruiz, decenijama kasnije prisetila se da je zvuk iz zemlje podsećao na &ldquo;vodu koja se podiže ispod površine&rdquo;, a zatim na &ldquo;udar groma&rdquo; ili &ldquo;topot konjskih kopita&rdquo;.LJudi su verovali da je stigao &ldquo;kraj sveta&rdquo;. Deca su, s druge strane, prilazila koliko su se usuđivala kako bi posmatrala lavu koja se veoma sporo kretala kroz pejzaž.Upravo je ta sporost spasila stanovništvo. Parikutin nije progutao sela za nekoliko minuta - lava se približavala postepeno, dajući ljudima vreme da pokupe stvari, odvedu stoku i napuste domove.Ipak, nije ih poštedela prizora kako sve što poznaju polako nestaje.Egzodus i osnivanje novog naseljaPrvo je teško stradalo manje selo Parikutin, koje se nalazilo nekoliko kilometara od novog &ldquo;vulkanskog konusa&rdquo;. Zbog ogromne količine pepela njegovi stanovnici morali su da odu već nekoliko meseci nakon početka erupcije.Veće naselje, San Huan Parangarikutiro, izdržalo je nešto duže. Lava je u njegove ulice ušla 17. juna 1944. godine. Napredovala je sporo, deo po deo, pa su se stanovnici povlačili kako je zahvatala nove kuće i imanja.Neki su ostajali sve dok lava nije stigla gotovo do poslednjih delova njihove zemlje. U maju 1944. godine veliki deo zajednice napustio je naselje. Sa sobom su poveli stoku i poneli ono što je moglo biti spaseno.Na zemlji koju im je obezbedila država osnovali su novo naselje, današnji Nuevo San Huan Parangarikutiro, gde su ponovo izgradili kuće i svetilište.Staro naselje je postepeno nestalo ispod slojeva lave koji su na pojedinim mestima dostizali visinu od oko 15 metara.Nije bilo direktnih žrtavaNajpoznatiji prizor ove erupcije nastao je u julu 1944. godine. Lava je tada stigla do velike crkve, okružila je i delimično zatrpala. Kada se početkom avgusta zaustavila, građevina je ostala &ldquo;zarobljena&rdquo; u crnoj steni.Jedan zvonik i danas gotovo u celosti izranja iz lave, zajedno sa delovima fasade, zidova i kamenog glavnog oltara. Drugi zvonik nikada nije bio završen.Zanimljivo je da je unutrašnjost crkve rastavljena i ispražnjena samo nekoliko dana pre nego što ju je lava &ldquo;opkolila&rdquo;, pa su mnogi vredni predmeti ipak uspeli da budu spaseni.Vremenom je nastala i lokalna legenda prema kojoj se lava &ldquo;čudesno zaustavila pred glavnim oltarom&rdquo;. Oltar je zaista ostao vidljiv, a posetioci i danas na njemu ostavljaju cveće, sveće i verske darove.Uprkos razmerama katastrofe, sporo napredovanje lave omogućilo je evakuaciju, pa prema podacima koje navodi Associated Press u erupciji nije bilo direktnih ljudskih žrtava.Za stanovništvo to, ipak, nije bila katastrofa bez posledica. Nestala su dva naselja, izgubljeni su domovi, usevi i pašnjaci, a pepeo je usmrtio hiljade grla stoke od koje su zajednice zavisile za ishranu, prevoz i obradu zemlje.(Telegraf.rs)BONUS VIDEO

Pred njima se rodio vulkan, od sela ostao samo zvonik

Vaš komentar

Nema komentara