Danas turistički raj: Hrvatsko ostrvo ima mračnu istoriju

Pogled sa trogirske rive na Čiovo danas je slika urbanog produžetka grada. Kuće se penju uz padine, uz obalu se nižu apartmani i restorani, a preko mostova neprekidno teku reke automobila i turista. Povezanost je tolika da mnogi ni ne primete da su prešli na ostrvo. Ta sraslost čini nezamislivim vreme kada ostrvonije bilo poželjno mesto za život, već prostor rezervisan za odbačene, svet za sebe odvojen od grada koji mu je bio nadohvat ruke. Vekovimaje, naime, važiozakon po kojem na njega niko nije smeo da naseli.Mračna uloga Čiova službeno je potvrđena odlukom trogirskih vlasti 1372. godine, prema kojoj su tamosmeli da boravesamo pustinjaci i gubavci. Dok su pustinjaci tražili mir uz osamljene crkvice, za obolele je uređen leprozorijum uz crkvu sv. Lazara, a posle i posebne kuće. Čiovo je tako postalo karantinskoostrvo, mesto izolacije koje je štitilo Trogir od neželjenih, pretvorivši se u sinonim za odvojenost i patnju.Priča o progonstvu seže još u rimsko doba. Istorijski izvori pominju ga kao lokaciju na koju je car Julijan Apostat slao hrišćanske prognanike, a lokalnopredanjega povezuje i sa Dioklecijanom. Iako veza nije dokazana, kod Slatina i danas postoji lokalitet Dioklecijanova gomila. Uz taj rt veže sei mračna legenda o mučenju hrišćana u užarenom metalnom konju, čiji su se krici navodno čuli sve do Dioklecijanove palate u Splitu.Slika morbidnog ostrvamenja se u 15. veku. Suočeni sa osmanskom pretnjom, Mlečani 1451. dopuštaju naseljavanje. Bio je to preokret: ljudi sa kopna, bežeći pred opasnošću, pronalaze utočište na Čiovu, a prenaseljeniTrogir širi se na susednu obalu. Polako niču naselja poput Žednog, Okruga i Slatina. Nekadašnje utočište pustinjaka pretvara se u prostor vinograda, maslinjakai ribarskih kuća, čime započinje sasvimnovo poglavlje.Vekovima kasnije, sredinom 20. veka, sledi najdrastičnija transformacija. Od šezdesetih godina počinje intenzivna gradnja kuća za odmor. Poljoprivreda i ribarstvo ustupaju mesto turizmu i ugostiteljstvu. Zbog toga danas na površini od 28,8 kvadravnihkilometara živi gotovo 8.400 stanovnika, štoČiovo čini jednim od najgušće naseljenih hrvatskih ostrva&ndash; potpuna suprotnost njegovoj srednjovjekovnoj pustoši, kako piše Enciklopedija.hr.Danas je granica između Trogira i Čiova gotovo izbrisana. Nekadašnja polja zauzeli su apartmani, a obala je postala niz plaža. Iako se čini da je Čiovo izgubilo autentičnost, njegova privlačnost leži drugde. Sa gotovo 47 kilometara obale, ostrtvonudi bezbroj uvala i mesta za kupanje. Za odvažnije istraživače, i dalje čuva skrivene plaže i čisto more. Stotine hiljadanoćenja godišnje svedoče da, uprkossvojoj kompleksnoj i mračnoj istoriji, Čiovo danas uspešno piše svoju novu, turističku priču.BONUS VIDEO:

Danas turistički raj: Hrvatsko ostrvo ima mračnu istoriju

Vaš komentar

Nema komentara