Данас туристички рај: Хрватско острво има мрачну историју

Поглед са трогирске риве на Чиово данас је слика урбаног продужетка града. Куће се пењу уз падине, уз обалу се нижу апартмани и ресторани, а преко мостова непрекидно теку реке аутомобила и туриста. Повезаност је толика да многи ни не примете да су прешли на острво. Та сраслост чини незамисливим време када острвоније било пожељно место за живот, већ простор резервисан за одбачене, свет за себе одвојен од града који му је био надохват руке. Вековимаје, наиме, важиозакон по којем на њега нико није смео да насели.Мрачна улога Чиова службено је потврђена одлуком трогирских власти 1372. године, према којој су тамосмели да боравесамо пустињаци и губавци. Док су пустињаци тражили мир уз осамљене црквице, за оболеле је уређен лепрозоријум уз цркву св. Лазара, а после и посебне куће. Чиово је тако постало карантинскоострво, место изолације које је штитило Трогир од нежељених, претворивши се у синоним за одвојеност и патњу.Прича о прогонству сеже још у римско доба. Историјски извори помињу га као локацију на коју је цар Јулијан Апостат слао хришћанске прогнанике, а локалнопредањега повезује и са Диоклецијаном. Иако веза није доказана, код Слатина и данас постоји локалитет Диоклецијанова гомила. Уз тај рт веже сеи мрачна легенда о мучењу хришћана у ужареном металном коњу, чији су се крици наводно чули све до Диоклецијанове палате у Сплиту.Слика морбидног острвамења се у 15. веку. Суочени са османском претњом, Млечани 1451. допуштају насељавање. Био је то преокрет: људи са копна, бежећи пред опасношћу, проналазе уточиште на Чиову, а пренасељениТрогир шири се на суседну обалу. Полако ничу насеља попут Жедног, Округа и Слатина. Некадашње уточиште пустињака претвара се у простор винограда, маслињакаи рибарских кућа, чиме започиње сасвимново поглавље.Вековима касније, средином 20. века, следи најдрастичнија трансформација. Од шездесетих година почиње интензивна градња кућа за одмор. Пољопривреда и рибарство уступају место туризму и угоститељству. Због тога данас на површини од 28,8 квадравнихкилометара живи готово 8.400 становника, штоЧиово чини једним од најгушће насељених хрватских острва&ndash; потпуна супротност његовој средњовјековној пустоши, како пише Енциклопедија.хр.Данас је граница између Трогира и Чиова готово избрисана. Некадашња поља заузели су апартмани, а обала је постала низ плажа. Иако се чини да је Чиово изгубило аутентичност, његова привлачност лежи другде. Са готово 47 километара обале, остртвонуди безброј увала и места за купање. За одважније истраживаче, и даље чува скривене плаже и чисто море. Стотине хиљаданоћења годишње сведоче да, упркоссвојој комплексној и мрачној историји, Чиово данас успешно пише своју нову, туристичку причу.БОНУС ВИДЕО:

Данас туристички рај: Хрватско острво има мрачну историју

Ваш коментар

Нема коментара