Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Поглед са трогирске риве на Чиово данас је слика урбаног продужетка града. Куће се пењу уз падине, уз обалу се нижу апартмани и ресторани, а преко мостова непрекидно теку реке аутомобила и туриста. Повезаност је толика да многи ни не примете да су прешли на острво. Та сраслост чини незамисливим време када острво није било пожељно место за живот, већ простор резервисан за одбачене, свет за себе одвојен од града који му је био надохват руке. Вековима је, наиме, важио закон по којем на њега нико није смео да насели.
Мрачна улога Чиова службено је потврђена одлуком трогирских власти 1372. године, према којој су тамо смели да бораве само пустињаци и губавци. Док су пустињаци тражили мир уз осамљене црквице, за оболеле је уређен лепрозоријум уз цркву св. Лазара, а после и посебне куће. Чиово је тако постало карантинско острво, место изолације које је штитило Трогир од нежељених, претворивши се у синоним за одвојеност и патњу.
Прича о прогонству сеже још у римско доба. Историјски извори помињу га као локацију на коју је цар Јулијан Апостат слао хришћанске прогнанике, а локално предање га повезује и са Диоклецијаном. Иако веза није доказана, код Слатина и данас постоји локалитет Диоклецијанова гомила. Уз тај рт веже се и мрачна легенда о мучењу хришћана у ужареном металном коњу, чији су се крици наводно чули све до Диоклецијанове палате у Сплиту.
Слика морбидног острва мења се у 15. веку. Суочени са османском претњом, Млечани 1451. допуштају насељавање. Био је то преокрет: људи са копна, бежећи пред опасношћу, проналазе уточиште на Чиову, а пренасељени Трогир шири се на суседну обалу. Полако ничу насеља попут Жедног, Округа и Слатина. Некадашње уточиште пустињака претвара се у простор винограда, маслињака и рибарских кућа, чиме започиње сасвим ново поглавље.
Вековима касније, средином 20. века, следи најдрастичнија трансформација. Од шездесетих година почиње интензивна градња кућа за одмор. Пољопривреда и рибарство уступају место туризму и угоститељству. Због тога данас на површини од 28,8 квадравних километара живи готово 8.400 становника, што Чиово чини једним од најгушће насељених хрватских острва – потпуна супротност његовој средњовјековној пустоши, како пише Енциклопедија.хр.
Прочитајте још
Данас је граница између Трогира и Чиова готово избрисана. Некадашња поља заузели су апартмани, а обала је постала низ плажа. Иако се чини да је Чиово изгубило аутентичност, његова привлачност лежи другде. Са готово 47 километара обале, остртво нуди безброј увала и места за купање. За одважније истраживаче, и даље чува скривене плаже и чисто море. Стотине хиљада ноћења годишње сведоче да, упркос својој комплексној и мрачној историји, Чиово данас успешно пише своју нову, туристичку причу.
БОНУС ВИДЕО:
