U Jadran puštaju 160.000 hobotnica - imaju dobar razlog

Plavi rak potiče sa atlantske obale Severne Amerike, a u Sredozemlje je stigao pre više decenija, najverovatnije balastnim vodama teretnih brodova. Populacija mu se poslednjih godina naglo povećala, što italijanska vlada i ribarskaudruženjapovezuju sa zagravanjem mora i klimatskim promenama. &quot;Hobotnicu smo odabrali jer je ona prirodni i vrlo delotvoranpredator rakova&quot;, pojasnio je za AFP istraživač Antonio Kasalini.Šteta od stotina miliona evraSvojim oštrim kleštima plavkaste boje, kojima vešto otvaraju školjke, plavi rakovi uzrokuju ogromne probleme na severoistoku Italije, jednoj od vodećih evropskih regionaza uzgoj vongola. Vlasti regionaEmilia-Romana prošle godinesu objavile da je od 2022. šteta dosegla gotovo 17 miliona evra. Prema procenama poljoprivredno-ribarskogudruženjaKoldireti, ukupna šteta za celu Italiju iznosi oko 200 miliona evra, a znatno je pogođena i severna italijanska regija Veneto.&quot;Jede apsolutno sve, uključujući i mlade školjke na morskom dnu. U lagunama oko delte reke Po napravio je pravi pokolj&quot;, kaže Davide Sanuli, 64-godišnji ribar i uzgajivač dagnji koji učstvuje u projektu puštanja malih hobotnica. Plavi rakovi su odlični plivači, mogu da narasti do jednog kilograma i gotovo da nemaju prirodnih neprijatelja.Foto: ProfimediaProjekat Okto-BluProjekat &quot;Okto-Blu&quot;, koji finansira regionEmilia-Romana, pokrenut je prošle godine sa ciljem povećanja broja hobotnica koje bi se suprotstavile rakovima. Naučnitim u laboratorijiu lučkom gradu Kesenatiku uzgaja mlade hobotnice u posebnim rezervoarima. Kada dosegnu odgovarajuću veličinu, hiljadejedinki se u velikim plastičnim vrećama prevoze na more i puštaju u blizini podvodnih grebena, gde su postavljena veštačkaskloništa od cementa i gline koja treba da impomognuu preživljavanju.Od juna je pušteno oko 80.000 mladih hobotnica, a do kraja avgusta planira se puštanjejoš toliko. Istraživači se nadaju da će se barem deo njih uspešno razviti. &quot;Cilj je da se stvorimanjapriobalnazajednicakoja može delotvornije da seboriprotiv širenja plavog raka&quot;, izjavio je tehničar za akvakulturu Antonio Kasalini.Projekat ima i značajna ograničenja. Obična hobotnica ne obitava u plitkim, peščanim i toplijim vodama laguna, gde plavi rak nanosi najveću štetu, pa bi njen uticaj tamomogao da budezanemarljiv. Istraživači su svesni tog problema. Drugi stručnjaci smatraju da bi brancin mogao da budedelotvornijipredator, a tim sa Univerzitetau Bolonji paralelno proučava i jegulje, koje se hrane jajima rakova, kao moguću dopunu projektu.BONUS VIDEO:

U Jadran puštaju 160.000 hobotnica - imaju dobar razlog

Vaš komentar

Top komentari

Plaća dobro i BND