У Јадран пуштају 160.000 хоботница - имају добар разлог

Плави рак потиче са атлантске обале Северне Америке, а у Средоземље је стигао пре више деценија, највероватније баластним водама теретних бродова. Популација му се последњих година нагло повећала, што италијанска влада и рибарскаудружењаповезују са загравањем мора и климатским променама. &quot;Хоботницу смо одабрали јер је она природни и врло делотворанпредатор ракова&quot;, појаснио је за АФП истраживач Антонио Касалини.Штета од стотина милиона евраСвојим оштрим клештима плавкасте боје, којима вешто отварају шкољке, плави ракови узрокују огромне проблеме на североистоку Италије, једној од водећих европских регионаза узгој вонгола. Власти регионаЕмилиа-Романа прошле годинесу објавиле да је од 2022. штета досегла готово 17 милиона евра. Према проценама пољопривредно-рибарскогудружењаКолдирети, укупна штета за целу Италију износи око 200 милиона евра, а знатно је погођена и северна италијанска регија Венето.&quot;Једе апсолутно све, укључујући и младе шкољке на морском дну. У лагунама око делте реке По направио је прави покољ&quot;, каже Давиде Санули, 64-годишњи рибар и узгајивач дагњи који учствује у пројекту пуштања малих хоботница. Плави ракови су одлични пливачи, могу да нарасти до једног килограма и готово да немају природних непријатеља.Фото: ПрофимедиаПројекат Окто-БлуПројекат &quot;Окто-Блу&quot;, који финансира регионЕмилиа-Романа, покренут је прошле године са циљем повећања броја хоботница које би се супротставиле раковима. Научнитим у лабораторијиу лучком граду Кесенатику узгаја младе хоботнице у посебним резервоарима. Када досегну одговарајућу величину, хиљадејединки се у великим пластичним врећама превозе на море и пуштају у близини подводних гребена, где су постављена вештачкасклоништа од цемента и глине која треба да импомогнуу преживљавању.Од јуна је пуштено око 80.000 младих хоботница, а до краја августа планира се пуштањејош толико. Истраживачи се надају да ће се барем део њих успешно развити. &quot;Циљ је да се створимањаприобалназаједницакоја може делотворније да себорипротив ширења плавог рака&quot;, изјавио је техничар за аквакултуру Антонио Касалини.Пројекат има и значајна ограничења. Обична хоботница не обитава у плитким, пешчаним и топлијим водама лагуна, где плави рак наноси највећу штету, па би њен утицај тамомогао да будезанемарљив. Истраживачи су свесни тог проблема. Други стручњаци сматрају да би бранцин могао да будеделотворнијипредатор, а тим са Универзитетау Болоњи паралелно проучава и јегуље, које се хране јајима ракова, као могућу допуну пројекту.БОНУС ВИДЕО:

У Јадран пуштају 160.000 хоботница - имају добар разлог

Ваш коментар

Топ коментари

Plaća dobro i BND