Nepalac radi u srpskom komšiluku za 750 evra, kući šalje 600

Priča jednog nepalskog radnika u Rumuniji sada je pokrenula veliku raspravu o zaradama stranaca, položaju domaćih radnika i razlozima zbog kojih kompanije angažuju zaposlene iz udaljenih zemalja.Nepalac je ispričao da radi između osam i devet sati dnevno, pet dana nedeljno, dok značajan deo mesečne zarade šalje porodici.- Svakog meseca šaljem kući 3.000 leja, odnosno oko 590 evra. Ponekad pošaljem i 3.500 leja, što je približno 690 evra - rekao je radnik.Prema navodima rumunskih medija, njegova neto zarada iznosi oko 4.000 leja (nešto više od 750 evra), dok mu poslodavac dodatno obezbeđuje smeštaj i hranu, piše Ziare.I Srbija poslednjih godina beleži rast broja stranih radnika. Ipak, radnici iz Azije ne dolaze samo u našu zemlju. Sve ih je više i u Rumuniji, Hrvatskoj, kao i u drugim državama Evropske unije koje su donedavno bile poznate pre svega po odlasku sopstvenog stanovništva.Jedni ih hvale, drugi porede plate sa penzijamaIzjava nepalskog radnika brzo se proširila društvenim mrežama i izazvala podeljene reakcije. Jedan korisnik uporedio je njegovu zaradu sa penzijom svog oca.&quot;Moj otac posle 40 godina rada prima penziju od 1.300 leja, a oni zarađuju oko 4.000 leja&ldquo;, napisao je.Drugi korisnici stali su u odbranu stranih radnika, navodeći da su Nepalci vredni, odgovorni i da zaslužuju zaradu koju dobijaju.&bdquo;Neka dođu. Zar nismo i mi odlazili u druge zemlje&ldquo;, glasio je jedan od komentara.Deo domaćih radnika ukazao je i na nezadovoljstvo sopstvenim primanjima.&bdquo;Mi smo budale što radimo za 2.300 leja&ldquo;, napisao je jedan korisnik.Analitičar: Veoma malo ljudi može toliko da pošalje porodiciRumunski ekonomski analitičar Andrej Karamitru ocenio je da je zarada nepalskog radnika veoma dobra za osnovni posao, posebno kada se uzme u obzir da mu poslodavac plaća smeštaj i hranu.&bdquo;Ostati sa 3.000 leja nakon svih troškova je značajan rezultat. Veoma malo ljudi čak i u zapadnoj Evropi uspeva da svakog meseca pošalje toliki iznos porodici&ldquo;, napisao je Karamitru.On je zatim otvorio pitanje zbog čega poslodavci plaćaju posredničke kompanije, organizuju smeštaj i hranu i nude konkurentne zarade radnicima iz Nepala, umesto da angažuju domaće stanovništvo.U svojoj objavi tvrdio je da oko 30 odsto mladih u Rumuniji ne radi niti se školuje. Zvanični podaci Eurostata, međutim, pokazuju da je tokom 2025. godine u takvom položaju bilo 19,2 odsto Rumuna između 15 i 29 godina. To je i dalje bio najveći udeo u Evropskoj uniji, čiji je prosek iznosio 11 odsto, piše Eurostat&quot;Poslodavci preferiraju radnike iz Azije&quot;Karamitru smatra da odnos prema poslu, pouzdanost i radne navike predstavljaju neke od ključnih razloga zbog kojih se kompanije odlučuju za stranu radnu snagu.- Mnogi naši ljudi nisu ozbiljni. Ne dolaze na vreme, nestanu i više se ne pojave na poslu. Poslodavci su umorni od takvog haosa i zato preferiraju radnike iz Azije - napisao je analitičar.NJegove tvrdnje predstavljaju ličnu ocenu, ali su otvorile širu debatu o tome da li je glavni problem nedostatak radnika ili uslovi koje poslodavci nude domaćem stanovništvu.Rumunija postaje zemlja useljavanjaPrema podacima rumunskog Ministarstva rada koje su preneli tamošnji mediji, sredinom 2024. godine u Rumuniji je legalno radilo više od 140.000 stranaca. Veliki broj zaposlenih došao je iz Nepala, Šri Lanke i Vijetnama.Karamitru je ranije procenio da bi nastavak snažne imigracije mogao toliko da promeni Bukurešt da za 15 ili 20 godina gradonačelnik rumunske prestonice bude poreklom iz Nepala ili Vijetnama.Priča o zaradi jednog radnika tako je prerasla u raspravu o velikim promenama na evropskom tržištu rada. Zemlje iz kojih su stanovnici decenijama odlazili sada se suočavaju sa manjkom zaposlenih i sve više zavise od radnika iz Azije.(Blic)BONUS VIDEO:

Nepalac radi u srpskom komšiluku za 750 evra, kući šalje 600

Vaš komentar

Nema komentara