Непалац ради у српском комшилуку за 750 евра, кући шаље 600

Прича једног непалског радника у Румунији сада је покренула велику расправу о зарадама странаца, положају домаћих радника и разлозима због којих компаније ангажују запослене из удаљених земаља.Непалац је испричао да ради између осам и девет сати дневно, пет дана недељно, док значајан део месечне зараде шаље породици.- Сваког месеца шаљем кући 3.000 леја, односно око 590 евра. Понекад пошаљем и 3.500 леја, што је приближно 690 евра - рекао је радник.Према наводима румунских медија, његова нето зарада износи око 4.000 леја (нешто више од 750 евра), док му послодавац додатно обезбеђује смештај и храну, пише Зиаре.И Србија последњих година бележи раст броја страних радника. Ипак, радници из Азије не долазе само у нашу земљу. Све их је више и у Румунији, Хрватској, као и у другим државама Европске уније које су донедавно биле познате пре свега по одласку сопственог становништва.Једни их хвале, други пореде плате са пензијамаИзјава непалског радника брзо се проширила друштвеним мрежама и изазвала подељене реакције. Један корисник упоредио је његову зараду са пензијом свог оца.&quot;Мој отац после 40 година рада прима пензију од 1.300 леја, а они зарађују око 4.000 леја&ldquo;, написао је.Други корисници стали су у одбрану страних радника, наводећи да су Непалци вредни, одговорни и да заслужују зараду коју добијају.&bdquo;Нека дођу. Зар нисмо и ми одлазили у друге земље&ldquo;, гласио је један од коментара.Део домаћих радника указао је и на незадовољство сопственим примањима.&bdquo;Ми смо будале што радимо за 2.300 леја&ldquo;, написао је један корисник.Аналитичар: Веома мало људи може толико да пошаље породициРумунски економски аналитичар Андреј Карамитру оценио је да је зарада непалског радника веома добра за основни посао, посебно када се узме у обзир да му послодавац плаћа смештај и храну.&bdquo;Остати са 3.000 леја након свих трошкова је значајан резултат. Веома мало људи чак и у западној Европи успева да сваког месеца пошаље толики износ породици&ldquo;, написао је Карамитру.Он је затим отворио питање због чега послодавци плаћају посредничке компаније, организују смештај и храну и нуде конкурентне зараде радницима из Непала, уместо да ангажују домаће становништво.У својој објави тврдио је да око 30 одсто младих у Румунији не ради нити се школује. Званични подаци Еуростата, међутим, показују да је током 2025. године у таквом положају било 19,2 одсто Румуна између 15 и 29 година. То је и даље био највећи удео у Европској унији, чији је просек износио 11 одсто, пише Еуростат&quot;Послодавци преферирају раднике из Азије&quot;Карамитру сматра да однос према послу, поузданост и радне навике представљају неке од кључних разлога због којих се компаније одлучују за страну радну снагу.- Многи наши људи нису озбиљни. Не долазе на време, нестану и више се не појаве на послу. Послодавци су уморни од таквог хаоса и зато преферирају раднике из Азије - написао је аналитичар.Његове тврдње представљају личну оцену, али су отвориле ширу дебату о томе да ли је главни проблем недостатак радника или услови које послодавци нуде домаћем становништву.Румунија постаје земља усељавањаПрема подацима румунског Министарства рада које су пренели тамошњи медији, средином 2024. године у Румунији је легално радило више од 140.000 странаца. Велики број запослених дошао је из Непала, Шри Ланке и Вијетнама.Карамитру је раније проценио да би наставак снажне имиграције могао толико да промени Букурешт да за 15 или 20 година градоначелник румунске престонице буде пореклом из Непала или Вијетнама.Прича о заради једног радника тако је прерасла у расправу о великим променама на европском тржишту рада. Земље из којих су становници деценијама одлазили сада се суочавају са мањком запослених и све више зависе од радника из Азије.(Блиц)БОНУС ВИДЕО:

Непалац ради у српском комшилуку за 750 евра, кући шаље 600

Ваш коментар

Нема коментара