Vukovi ga odgajili: Umro Španac koji je odrastao u divljini

Rodrigez se naposletku vratio u civilizaciju, a 2001. godine nastanio se u zaseoku Rante, gde je živeo sve dok prošle nedelje nije umro u 81. godini života, kako su saopštile lokalne vlasti mesta San Sibrao das Vinjas.&quot;Bio je čovek satkan od zemlje, vetra, vazduha, kiše i lovačkih jazbina. Uvek je govorio da mu je najsrećniji život bio onaj sa vukovima jer se među ljudima nije osećao baš prijatno&quot;, rekao je za špansku javnu televiziju RTVE Arturo Arkones, koji je poznavao Rodrigeza tokom njegovih poslednjih godina.Rodrigez je rođen 1946. godine u zemlji koja se oporavljala od posledica Građanskog rata i Drugog svetskog rata, a odrastao je u siromaštvu u južnom španskom selu Anjora, piše CNN.Nakon majčine smrti, Rodrigezova braća i sestre otišli su da žive kod rodbine, a on je ostao sa ocem. Prema profesoru Gabrijelu Haneru Manili, otac se ponovo oženio i preselio porodicu u planine Sijera Morene, gde su proizvodili drveni ugalj.Manila je u sklopu jednog društvenog istraživanja pet meseci intervjuisao Rodrigeza za potrebe Odseka za filozofiju Univerziteta u Palmi de Majorki. Maćeha je zlostavljala Pantohu, a otac ga je prodao starijem pastiru kada je imao samo sedam godina, navodi RTVE.&quot;Odveli su me u planine, u jednu pećinu. Izašao je neki mali starac sa bradom, nosio je cipele od plute. Čuli su se urlici vukova, lisica, planinskih koza, jelena, škorpiona, zmija. Noću sam čuo te životinje i bilo me je strah&quot;, ispričao je Pantoha Manili u intervjuu, opisujući kako je započeo njegov život u divljini.Pastir se brinuo o Pantoji, grejao ga životinjskim kožama, naučio ga da muze koze i lovi zečeve pomoću štapa. Pod vođstvom starca Pantoja je naučio &quot;zakon džungle&quot;, napisao je Manila u svojoj studiji.Shvatio je da je drugačiji, &quot;posebno zato što je imao ruke&quot;, ali se i dalje osećao delom njihove zajednice, napisao je Manila. Usavršio je glasanje životinja, od poja ptica do glasanja jelena, i verovao je da može &quot;bez ikakvih poteškoća da komunicira sa lisicama, vukovima, pa čak i zmijama&quot;.Kada je pastir neočekivano nestao, Pantoha je iskoristio veštine koje je naučio kako bi sam preživeo. Zadobio je poverenje vučjeg čopora tako što je donosio hranu njihovim mladuncima i zavijao kada bi osetio opasnost.&quot;Plakao sam, a oni su skočili prema meni... zatim su mi pokazali put do svoje pećine, vučje jazbine&quot;, ispričao je Pantoja Manili, opisujući kako su se mladunci igrali i skakali oko njega dok su ga pozdravljali.Pantoja je izbegavao civilizaciju i skrivao se svaki put kada bi čuo ljudske glasove, sve dok ga Civilna garda nije pronašla kada je imao 19 godina, &quot;izgubljenog i samog među klisurama&quot;, napisao je Manila.&quot;Nisam znao šta je novac, ali mi nikada nije nedostajalo hrane. Ako sam hteo da pecam, pecao sam u reci. Ako sam hteo zeca, ulovio bih ga. Ako sam hteo jelena, zvao sam svoje roditelje, a to su bili vukovi. Zavijao bih, sakrio bih se u reku, a vukovi bi mi doterali stoku&quot;, rekao je Pantoja 2010. godine za RTVE-ovu informativnu emisiju Informe Semanal.LJudi koji su upoznali Pantohu tokom prvih meseci njegovog povratka u društvo prisećali su se njegovog poznavanja prirode i &quot;divljeg karaktera&quot;, napisao je Manila u svojoj studiji. Naučnik je istakao njegov &quot;potpuni nedostatak svesti o društvenom životu, teškoće sa jezikom, posebno nepoznavanje naziva za stvari, neobičan hod i naivnost&quot;.Nakon što ga je Civilna garda pronašla 1965. godine, Pantoha je živeo sa sveštenikom u južnom gradu Haenu, a potom sa časnim sestrama u Madridu. Nakon odsluženja vojnog roka završio je na Majorki, gde je radio u hotelima i restoranima, kako je RTVE objavio u prilogu iz 2010. godine.Na Balearskom ostrvu slučajno je upoznao antropologa Manilu, koji je proučavao njegov životni put i postao prva osoba koja mu je poverovala, navodi RTVE. U kasnijim godinama Pantoha se posvetio deljenju svoje priče &quot;sa namerom zaštite prirode i podsticanja njenog boljeg razumevanja&quot;, rekao je njegov prijatelj Arkones za RTVE.NJegov život je i dalje privlačio pažnju. Manila je svoju doktorsku disertaciju objavio kao knjigu &quot;Igrao sam se sa vukovima&quot;, a prema njegovom životu snimljen je i film &quot;Među vukovima&quot;.Prema oproštajnoj poruci lokalnih vlasti, objavljenoj u ponedeljak na društvenim mrežama, Pantoha je u Ranteu izgradio novi život i delio dom sa penzionisanim policajcem.Kasnije mu je jedan meštanin poklonio kuću, a komšije su mu pomagale, posebno tokom poslednje dve godine njegovog života, kada je bio bolestan.&quot;Markos je u Rante stigao sa pričom koju je poznavao ceo svet. Odlazi, a ovde ostavlja priču koja je sada i naša&quot;, stoji u oproštajnoj poruci.BONUS VIDEO:

Vukovi ga odgajili: Umro Španac koji je odrastao u divljini

Vaš komentar

Nema komentara