Вукови га одгајили: Умро Шпанац који је одрастао у дивљини

Родригез се напослетку вратио у цивилизацију, а 2001. године настанио се у засеоку Ранте, где је живео све док прошле недеље није умро у 81. години живота, како су саопштиле локалне власти места Сан Сибрао дас Вињас.&quot;Био је човек саткан од земље, ветра, ваздуха, кише и ловачких јазбина. Увек је говорио да му је најсрећнији живот био онај са вуковима јер се међу људима није осећао баш пријатно&quot;, рекао је за шпанску јавну телевизију РТВЕ Артуро Арконес, који је познавао Родригеза током његових последњих година.Родригез је рођен 1946. године у земљи која се опорављала од последица Грађанског рата и Другог светског рата, а одрастао је у сиромаштву у јужном шпанском селу Ањора, пише ЦНН.Након мајчине смрти, Родригезова браћа и сестре отишли су да живе код родбине, а он је остао са оцем. Према професору Габријелу Ханеру Манили, отац се поново оженио и преселио породицу у планине Сијера Морене, где су производили дрвени угаљ.Манила је у склопу једног друштвеног истраживања пет месеци интервјуисао Родригеза за потребе Одсека за филозофију Универзитета у Палми де Мајорки. Маћеха је злостављала Пантоху, а отац га је продао старијем пастиру када је имао само седам година, наводи РТВЕ.&quot;Одвели су ме у планине, у једну пећину. Изашао је неки мали старац са брадом, носио је ципеле од плуте. Чули су се урлици вукова, лисица, планинских коза, јелена, шкорпиона, змија. Ноћу сам чуо те животиње и било ме је страх&quot;, испричао је Пантоха Манили у интервјуу, описујући како је започео његов живот у дивљини.Пастир се бринуо о Пантоји, грејао га животињским кожама, научио га да музе козе и лови зечеве помоћу штапа. Под вођством старца Пантоја је научио &quot;закон џунгле&quot;, написао је Манила у својој студији.Схватио је да је другачији, &quot;посебно зато што је имао руке&quot;, али се и даље осећао делом њихове заједнице, написао је Манила. Усавршио је гласање животиња, од поја птица до гласања јелена, и веровао је да може &quot;без икаквих потешкоћа да комуницира са лисицама, вуковима, па чак и змијама&quot;.Када је пастир неочекивано нестао, Пантоха је искористио вештине које је научио како би сам преживео. Задобио је поверење вучјег чопора тако што је доносио храну њиховим младунцима и завијао када би осетио опасност.&quot;Плакао сам, а они су скочили према мени... затим су ми показали пут до своје пећине, вучје јазбине&quot;, испричао је Пантоја Манили, описујући како су се младунци играли и скакали око њега док су га поздрављали.Пантоја је избегавао цивилизацију и скривао се сваки пут када би чуо људске гласове, све док га Цивилна гарда није пронашла када је имао 19 година, &quot;изгубљеног и самог међу клисурама&quot;, написао је Манила.&quot;Нисам знао шта је новац, али ми никада није недостајало хране. Ако сам хтео да пецам, пецао сам у реци. Ако сам хтео зеца, уловио бих га. Ако сам хтео јелена, звао сам своје родитеље, а то су били вукови. Завијао бих, сакрио бих се у реку, а вукови би ми дотерали стоку&quot;, рекао је Пантоја 2010. године за РТВЕ-ову информативну емисију Информе Семанал.Људи који су упознали Пантоху током првих месеци његовог повратка у друштво присећали су се његовог познавања природе и &quot;дивљег карактера&quot;, написао је Манила у својој студији. Научник је истакао његов &quot;потпуни недостатак свести о друштвеном животу, тешкоће са језиком, посебно непознавање назива за ствари, необичан ход и наивност&quot;.Након што га је Цивилна гарда пронашла 1965. године, Пантоха је живео са свештеником у јужном граду Хаену, а потом са часним сестрама у Мадриду. Након одслужења војног рока завршио је на Мајорки, где је радио у хотелима и ресторанима, како је РТВЕ објавио у прилогу из 2010. године.На Балеарском острву случајно је упознао антрополога Манилу, који је проучавао његов животни пут и постао прва особа која му је поверовала, наводи РТВЕ. У каснијим годинама Пантоха се посветио дељењу своје приче &quot;са намером заштите природе и подстицања њеног бољег разумевања&quot;, рекао је његов пријатељ Арконес за РТВЕ.Његов живот је и даље привлачио пажњу. Манила је своју докторску дисертацију објавио као књигу &quot;Играо сам се са вуковима&quot;, а према његовом животу снимљен је и филм &quot;Међу вуковима&quot;.Према опроштајној поруци локалних власти, објављеној у понедељак на друштвеним мрежама, Пантоха је у Рантеу изградио нови живот и делио дом са пензионисаним полицајцем.Касније му је један мештанин поклонио кућу, а комшије су му помагале, посебно током последње две године његовог живота, када је био болестан.&quot;Маркос је у Ранте стигао са причом коју је познавао цео свет. Одлази, а овде оставља причу која је сада и наша&quot;, стоји у опроштајној поруци.БОНУС ВИДЕО:

Вукови га одгајили: Умро Шпанац који је одрастао у дивљини

Ваш коментар

Нема коментара