Trezor "Sudnjeg dana": Ovde čuvaju spas za čovečanstvo

Oko 130 metara u unutrašnjosti planine, više od hiljadu kilometara od kopnenog dela Norveške, nalazi se Globalni trezor semena, poznatiji kao trezor &bdquo;Sudnjeg dana&ldquo;. U njemu se danas čuva oko 1,4 miliona uzoraka semena iz gotovo svih delova sveta.Trezor je napravljen kako bi dragocene sorte biljaka preživele ratove, prirodne katastrofe, pandemije i druge događaje koji bi mogli da unište nacionalne i regionalne banke semena.Objekat nije otvoren za javnost, a pristup je strogo kontrolisan. Iako njegov nadimak zvuči kao deo scenarija za apokaliptični film, trezor je već morao da posluži upravo svrsi zbog koje je napravljen.Foto: deadlyphoto.com / Alamy / ProfimediaRat u Siriji pokazao zašto je trezor potrebanDo sada je seme iz trezora povlačila ista ustanova &ndash; Međunarodni centar za poljoprivredna istraživanja u sušnim područjima, čija se banka gena nalazila u Alepu u Siriji.Tamošnja zbirka bila je jedna od najznačajnijih na svetu jer je sadržala sorte sa područja Plodnog polumeseca, jednog od mesta na kojima su nastali najraniji oblici organizovane poljoprivrede.Nakon izbijanja rata u Siriji 2011. godine, banka gena našla se u opasnosti. Između 2012. i 2014. na Svalbard je poslato više od 14.000 uzoraka kao rezervna kopija zbirke.U septembru 2015. zatraženo je povlačenje semena, što je bio prvi takav slučaj u istoriji trezora.Iz Svalbarda je potom poslato oko 38.000 uzoraka pšenice, ječma, sočiva i leblebija, a pošiljke su iz bezbednosnih razloga držane u tajnosti. Seme je prebačeno u nove centre u Maroku i Libanu.Zanimljivo je da je banka gena u Alepu tokom sukoba nastavila da radi uz pomoć dizel-generatora. Pobunjenici koji su kontrolisali područje dozvolili su nastavak rada, jer je generator bio koristan i njima.The deposit from @NordGen contained interesting plants from mountainous areas, including a Norwegian landrace of #rye introduced from #Sweden in the 16th century that was previously grown in eastern and southern #Norway and rescued just before it disappeared. pic.twitter.com/wt70hTy1db&mdash; Svalbard Seed Vault (@GlobalSeedVault) February 22, 2022Seme uzeli, razmnožili i vratili u trezorPovlačenjem semena priča nije završena. Uzeti uzorci su posađeni i uzgajani kako bi se proizvelo novo seme.Deo novodobijenog semena potom je ponovo poslat na Svalbard tokom 2017, 2018. i 2019. godine.Tako je sistem praktično zatvorio krug: rezervna kopija iskorišćena je za obnovu izgubljene ili ugrožene zbirke, nakon čega je napravljena nova rezerva i vraćena u trezor.I sam trezor prošao testIako je projektovan da izdrži ekstremne uslove, trezor se 2016. godine našao pred neočekivanim problemom.Neuobičajeno visoke temperature na Arktiku dovele su do topljenja i prodora vode u ulazni tunel. Voda se, međutim, zaledila pre nego što je stigla do prostorija u kojima se nalazi seme, tako da uzorci nisu bili ugroženi.View this post on InstagramA post shared by Cecilia Blomdahl ✘ Svalbard (@sejsejlija)Šta je trezor &bdquo;Sudnjeg dana&ldquo;?Globalni trezor semena otvoren je 2008. godine kao bezbedno skladište rezervnih uzoraka biljnih vrsta za buduće generacije.Smešten je duboko u planini na arhipelagu Svalbard, dok je spolja vidljiv uglavnom njegov prepoznatljivi ulaz koji izlazi iz zaleđene padine.Trezorom zajednički upravljaju norveška vlada, &bdquo;Crop Trust&ldquo; i &bdquo;NordGen&ldquo;.Seme se čuva na temperaturi od minus 18 stepeni Celzijusa, u uslovima koji omogućavaju da pojedini uzorci ostanu upotrebljivi decenijama, pa čak i vekovima.Asmud Asdal, koordinator trezora, objasnio je značaj onoga što se nalazi duboko ispod Svalbarda.&ndash; Imam veoma dobar osećaj kada sam ovde i znam da je ovo resurs koji će biti potreban budućim generacijama &ndash; rekao je Asdal.Norveška čuva seme, ali ga ne posedujeNačin funkcionisanja trezora često se pogrešno tumači. Norveška je izgradila i finansira objekat, ali nije vlasnik semena koje se u njemu nalazi.Svaka država ili ustanova koja pošalje uzorke zadržava vlasništvo nad njima. Kutije se ne otvaraju, a seme može da povuče samo onaj ko ga je i deponovao.Trezor zato više funkcioniše kao bankarski sef nego kao klasična naučna zbirka.NJegov ukupan kapacitet iznosi oko 4,5 miliona uzoraka, što znači da je trenutno popunjen približno trećinom.Može se posetiti &ndash; ali samo virtuelnoFizički pristup trezoru nije dozvoljen posetiocima, ali je omogućena virtuelna tura kroz kompleks.Na taj način moguće je &bdquo;proći&ldquo; kroz snežne predele Svalbarda, dugačak betonski tunel i prostorije u kojima se čuvaju ogromne količine semena.Značaj ovakvih rezervnih banaka posebno dolazi do izražaja tokom oružanih sukoba. Banke gena mogu biti oštećene ili uništene, čime zajedno sa objektom nestaju i biljne sorte prikupljane generacijama.Trezor &bdquo;Sudnjeg dana&ldquo; zato nije napravljen samo za scenario globalne nuklearne katastrofe. NJegova osnovna uloga je mnogo praktičnija &ndash; da čovečanstvu ostavi rezervnu kopiju poljoprivrednog nasleđa ukoliko original negde u svetu bude izgubljen.(Blic)BONUS VIDEO

Trezor "Sudnjeg dana": Ovde čuvaju spas za čovečanstvo

Vaš komentar

Nema komentara