Трезор "Судњег дана": Овде чувају спас за човечанство

Око 130 метара у унутрашњости планине, више од хиљаду километара од копненог дела Норвешке, налази се Глобални трезор семена, познатији као трезор &bdquo;Судњег дана&ldquo;. У њему се данас чува око 1,4 милиона узорака семена из готово свих делова света.Трезор је направљен како би драгоцене сорте биљака преживеле ратове, природне катастрофе, пандемије и друге догађаје који би могли да униште националне и регионалне банке семена.Објекат није отворен за јавност, а приступ је строго контролисан. Иако његов надимак звучи као део сценарија за апокалиптични филм, трезор је већ морао да послужи управо сврси због које је направљен.Фото: deadlyphoto.com / Alamy / ProfimediaРат у Сирији показао зашто је трезор потребанДо сада је семе из трезора повлачила иста установа &ndash; Међународни центар за пољопривредна истраживања у сушним подручјима, чија се банка гена налазила у Алепу у Сирији.Тамошња збирка била је једна од најзначајнијих на свету јер је садржала сорте са подручја Плодног полумесеца, једног од места на којима су настали најранији облици организоване пољопривреде.Након избијања рата у Сирији 2011. године, банка гена нашла се у опасности. Између 2012. и 2014. на Свалбард је послато више од 14.000 узорака као резервна копија збирке.У септембру 2015. затражено је повлачење семена, што је био први такав случај у историји трезора.Из Свалбарда је потом послато око 38.000 узорака пшенице, јечма, сочива и леблебија, а пошиљке су из безбедносних разлога држане у тајности. Семе је пребачено у нове центре у Мароку и Либану.Занимљиво је да је банка гена у Алепу током сукоба наставила да ради уз помоћ дизел-генератора. Побуњеници који су контролисали подручје дозволили су наставак рада, јер је генератор био користан и њима.The deposit from @NordGen contained interesting plants from mountainous areas, including a Norwegian landrace of #rye introduced from #Sweden in the 16th century that was previously grown in eastern and southern #Norway and rescued just before it disappeared. pic.twitter.com/wt70hTy1db&mdash; Svalbard Seed Vault (@GlobalSeedVault) February 22, 2022Семе узели, размножили и вратили у трезорПовлачењем семена прича није завршена. Узети узорци су посађени и узгајани како би се произвело ново семе.Део новодобијеног семена потом је поново послат на Свалбард током 2017, 2018. и 2019. године.Тако је систем практично затворио круг: резервна копија искоришћена је за обнову изгубљене или угрожене збирке, након чега је направљена нова резерва и враћена у трезор.И сам трезор прошао тестИако је пројектован да издржи екстремне услове, трезор се 2016. године нашао пред неочекиваним проблемом.Неуобичајено високе температуре на Арктику довеле су до топљења и продора воде у улазни тунел. Вода се, међутим, заледила пре него што је стигла до просторија у којима се налази семе, тако да узорци нису били угрожени.View this post on InstagramA post shared by Cecilia Blomdahl ✘ Svalbard (@sejsejlija)Шта је трезор &bdquo;Судњег дана&ldquo;?Глобални трезор семена отворен је 2008. године као безбедно складиште резервних узорака биљних врста за будуће генерације.Смештен је дубоко у планини на архипелагу Свалбард, док је споља видљив углавном његов препознатљиви улаз који излази из залеђене падине.Трезором заједнички управљају норвешка влада, &bdquo;Crop Trust&ldquo; и &bdquo;NordGen&ldquo;.Семе се чува на температури од минус 18 степени Целзијуса, у условима који омогућавају да поједини узорци остану употребљиви деценијама, па чак и вековима.Асмуд Асдал, координатор трезора, објаснио је значај онога што се налази дубоко испод Свалбарда.&ndash; Имам веома добар осећај када сам овде и знам да је ово ресурс који ће бити потребан будућим генерацијама &ndash; рекао је Асдал.Норвешка чува семе, али га не поседујеНачин функционисања трезора често се погрешно тумачи. Норвешка је изградила и финансира објекат, али није власник семена које се у њему налази.Свака држава или установа која пошаље узорке задржава власништво над њима. Кутије се не отварају, а семе може да повуче само онај ко га је и депоновао.Трезор зато више функционише као банкарски сеф него као класична научна збирка.Његов укупан капацитет износи око 4,5 милиона узорака, што значи да је тренутно попуњен приближно трећином.Може се посетити &ndash; али само виртуелноФизички приступ трезору није дозвољен посетиоцима, али је омогућена виртуелна тура кроз комплекс.На тај начин могуће је &bdquo;проћи&ldquo; кроз снежне пределе Свалбарда, дугачак бетонски тунел и просторије у којима се чувају огромне количине семена.Значај оваквих резервних банака посебно долази до изражаја током оружаних сукоба. Банке гена могу бити оштећене или уништене, чиме заједно са објектом нестају и биљне сорте прикупљане генерацијама.Трезор &bdquo;Судњег дана&ldquo; зато није направљен само за сценарио глобалне нуклеарне катастрофе. Његова основна улога је много практичнија &ndash; да човечанству остави резервну копију пољопривредног наслеђа уколико оригинал негде у свету буде изгубљен.(Блиц)БОНУС ВИДЕО

Трезор "Судњег дана": Овде чувају спас за човечанство

Ваш коментар

Нема коментара