Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Око 130 метара у унутрашњости планине, више од хиљаду километара од копненог дела Норвешке, налази се Глобални трезор семена, познатији као трезор „Судњег дана“. У њему се данас чува око 1,4 милиона узорака семена из готово свих делова света.
Трезор је направљен како би драгоцене сорте биљака преживеле ратове, природне катастрофе, пандемије и друге догађаје који би могли да униште националне и регионалне банке семена.
Објекат није отворен за јавност, а приступ је строго контролисан. Иако његов надимак звучи као део сценарија за апокалиптични филм, трезор је већ морао да послужи управо сврси због које је направљен.
Фото: deadlyphoto.com / Alamy / Profimedia
Рат у Сирији показао зашто је трезор потребан
До сада је семе из трезора повлачила иста установа – Међународни центар за пољопривредна истраживања у сушним подручјима, чија се банка гена налазила у Алепу у Сирији.
Тамошња збирка била је једна од најзначајнијих на свету јер је садржала сорте са подручја Плодног полумесеца, једног од места на којима су настали најранији облици организоване пољопривреде.
Прочитајте још
Након избијања рата у Сирији 2011. године, банка гена нашла се у опасности. Између 2012. и 2014. на Свалбард је послато више од 14.000 узорака као резервна копија збирке.
У септембру 2015. затражено је повлачење семена, што је био први такав случај у историји трезора.
Из Свалбарда је потом послато око 38.000 узорака пшенице, јечма, сочива и леблебија, а пошиљке су из безбедносних разлога држане у тајности. Семе је пребачено у нове центре у Мароку и Либану.
Занимљиво је да је банка гена у Алепу током сукоба наставила да ради уз помоћ дизел-генератора. Побуњеници који су контролисали подручје дозволили су наставак рада, јер је генератор био користан и њима.
Семе узели, размножили и вратили у трезор
Повлачењем семена прича није завршена. Узети узорци су посађени и узгајани како би се произвело ново семе.
Део новодобијеног семена потом је поново послат на Свалбард током 2017, 2018. и 2019. године.
Тако је систем практично затворио круг: резервна копија искоришћена је за обнову изгубљене или угрожене збирке, након чега је направљена нова резерва и враћена у трезор.
И сам трезор прошао тест
Иако је пројектован да издржи екстремне услове, трезор се 2016. године нашао пред неочекиваним проблемом.
Неуобичајено високе температуре на Арктику довеле су до топљења и продора воде у улазни тунел. Вода се, међутим, заледила пре него што је стигла до просторија у којима се налази семе, тако да узорци нису били угрожени.
Шта је трезор „Судњег дана“?
Глобални трезор семена отворен је 2008. године као безбедно складиште резервних узорака биљних врста за будуће генерације.
Смештен је дубоко у планини на архипелагу Свалбард, док је споља видљив углавном његов препознатљиви улаз који излази из залеђене падине.
Трезором заједнички управљају норвешка влада, „Crop Trust“ и „NordGen“.
Семе се чува на температури од минус 18 степени Целзијуса, у условима који омогућавају да поједини узорци остану употребљиви деценијама, па чак и вековима.
Асмуд Асдал, координатор трезора, објаснио је значај онога што се налази дубоко испод Свалбарда.
– Имам веома добар осећај када сам овде и знам да је ово ресурс који ће бити потребан будућим генерацијама – рекао је Асдал.
Норвешка чува семе, али га не поседује
Начин функционисања трезора често се погрешно тумачи. Норвешка је изградила и финансира објекат, али није власник семена које се у њему налази.
Свака држава или установа која пошаље узорке задржава власништво над њима. Кутије се не отварају, а семе може да повуче само онај ко га је и депоновао.
Трезор зато више функционише као банкарски сеф него као класична научна збирка.
Његов укупан капацитет износи око 4,5 милиона узорака, што значи да је тренутно попуњен приближно трећином.
Може се посетити – али само виртуелно
Физички приступ трезору није дозвољен посетиоцима, али је омогућена виртуелна тура кроз комплекс.
На тај начин могуће је „проћи“ кроз снежне пределе Свалбарда, дугачак бетонски тунел и просторије у којима се чувају огромне количине семена.
Значај оваквих резервних банака посебно долази до изражаја током оружаних сукоба. Банке гена могу бити оштећене или уништене, чиме заједно са објектом нестају и биљне сорте прикупљане генерацијама.
Трезор „Судњег дана“ зато није направљен само за сценарио глобалне нуклеарне катастрофе. Његова основна улога је много практичнија – да човечанству остави резервну копију пољопривредног наслеђа уколико оригинал негде у свету буде изгубљен.
БОНУС ВИДЕО
