Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Рашета, аутор књиге ''Часна пионирска: Трагови једног времена'', рекао је да је Тито изузетно водио рачуна о изгледу, држању и начину на који се представљао у јавности.
''Он је био метар и 73, то пише у полицијским картонима. Кад би се руковао са неким ко је виши, држао је руку јако ниско, па би се онда свако морао поклонити'', рекао је Рашета.
Фото: SANDEN/AFP/Profimedia
Додао је да је Тито имао ''ергелу'' фотографа, да је косу фарбао до краја живота и да није допуштао да му ико ноћу улази у собу како га не би видео у опуштеном издању.
''До свог имиџа је држао са фантастичном упорношћу'', рекао је Рашета, наводећи да је Тито улагао у личну елеганцију и наступ, учио стране језике, мачевање и плес.
Прочитајте још
Говорећи о књизи, Рашета је навео да га је пре свега занимала психологија човека који је прошао кроз бројне губитке, ратове и политичке сукобе, а који је, како каже, готово увек наступао насмејано и био окренут будућности.
''Увек је имао неке пројекте, и приватне и државне“, рекао је Рашета.
Као пример навео је Титов живот у Москви, где му је 1940-их година страдала супруга Луција, до каснијег периода у Паризу, где је, како је рекао, већ после два месеца водио другу супругу Херту Хас на концерт Црвене армије у Париску оперу.
Говорећи о последњој Титовој супрузи Јованки, Рашета је рекао да му је она у почетку била ''орнаментални украс у резиденцији'', али да је, како је Тито старио и бивао немоћнији, добијала све већи утицај.
Фото: Википедија
''Она се бојала да, ако остану без власти, неко ће их убити. Она стално говори: 'Нећу да завршим као Драга Машин''', рекао је Рашета.
Рашета је подсетио да је Титу прво дете умрло непосредно по рођењу, а да је још двоје деце преминуло у раном детињству, док је током живота преживео рат и више ситуација у којима му је живот био угрожен.
''Питао сам се како је целог живота могао да буде онако насмејан. Ви тог човека нисте видели у депресивном издању. Стално опкољен Стаљином, Хитлером, Дражом, четницима, усташама...био је духовит'', рекао је Рашета.
Према његовим речима, стална усмереност ка будућности и нови пројекти могу бити део објашњења због чега су Тито, али и генерације тог времена, живот доживљавали другачије.
''Кад су му ампутирали ногу, прво је рекао свом лекару: 'Добро, сад ћемо ми лепо штакицу па на конференцију несврстаних'...Ако знате зашто, увек ћете наћи како. А ако изгубите смисао, можда је то разлог што ми гледамо на свет суморније него те генерације које су тек остваривале неке ствари'', рекао је Рашета.
Осврћући се на однос према Југославији и југоносталгији, Рашета је рекао да је 29. новембар, Дан победе, датум који многи не заборављају.
''Како год гледали на то време, ја га гледам сентиментално, као део детињства које је било чаробно'', рекао је Рашета.
На питање да ли је југоносталгичан, оценио је да се тај појам данас често користи у негативном контексту, док је он, како је рекао, ближи значењу песме ''Жал за младошћу'' коју је Бора Станковић написао у ''Коштани''.
''Носталгија је забрањена. Не знам како је у Србији, али је у Хрватској криминализована, недопустива'', рекао је Рашета.
Он је навео да су ставови према Југославији различити међу народима бивше државе, као и међу самим грађанима, и да ли је некоме било боље или лошије зависи и од личног искуства.
''То свако осети на својој кожи. Неко ко је робијао у Лепоглави или Митровици нема сентимент, а неко ко је уживао у Данима младости, њему је било лепо'', рекао је Рашета.
Фото: репринт ТВ Новости
Подсетио је да су радне акције биле специфичан феномен тог времена и да је тешко објаснити данашњим генерацијама да су млади одлазили да месец дана раде без накнаде, спавају у заједничким собама и враћају се са ''крвавим жуљевима'', а да су притом били срећни.
''Социјализам је био друштво које је обећало утопију, стварање новог, равноправност'', рекао је Рашета.
Према његовим речима, раније је свака генерација имала осећај да живи боље од претходне, док се данас често стиче супротан утисак.
''Ми данас живимо луксузније него икад пре. Ми смо ипак жалосни, депресивни. Показало се да човек ипак мора имати тај 'каменчић' у ципели'', рекао је Рашета.
Говорећи о наслеђу Југославије, Рашета је цитирао Кочу Поповића, који је, како је навео, рекао да ''све што је пропало у историји има јако добре разлоге да пропадне'', али је додао да је Југославија истовремено еманциповала велики део становништва и утицала на обликовање идентитета и институција њених народа.
(Танјуг)
БОНУС ВИДЕО:
