SEĆANJE NA ZVEZDU: 45 godina od pogibije Silvane Armenulić

- Godinama sam svirao po elitnim hotelima i kafanama. Naročito se sećam epizode sa mađarskim orkestrom Ečike Balaža iz Sombora u Gradskoj kafani u Sarajevu. U pauzi mi je prišao jedan gospodin i zamolio da njegova gošća otpeva nešto. Ustupio sam mikrofon jednoj devojčici nenapadne lepote koja peva sevdah. Bila je to šesnaestogodišnja Zilha Armenulić - pričao je Aca Stepić u Muzičkoj apoteci.Foto: V. Danilov- Posle Zilhinog samouverenog nastupa seli smo za muzički sto. Pohvalio sam njen dinamičan način pevanja i posavetovao da bude uporna, da vežba i formira svoj stil i repertoar. Ni slutio nisam u kakvu će zvezdu porasti.Posle nastupa po Bosni i kraćeg učestvovanja u Carevčevom Narodnom orkestru, Aca Stepić je nastavio karijeru u beogradskom hotelu &quot;Grand&quot; sa pevačicom Darom Ružić koja je tada važila za jednu od najboljih i najlepših u Beogradu.Foto: Arhiv Novosti- Pošto je veliki broj trgovačkih putnika stanovao u hotelu &quot;Grand&quot;, stalno su mi se obraćali sa molbom da odem do Subotice i dovedem neku pevačicu po imenu Silvana. Pročulo se da je privlačila publiku neobičnom lepotom i pesmom. Direktor hotela Pavle Linta mi je obezbedio vozača sa zadatkom da je dovedemo. Dok sam pio kafu u subotičkom hotelu, pažnju mi je privukla mlada dama koja se spuštala niz stepenice. Pogledam - Zilha, devojka iz Sarajeva kojoj sam predvideo veliku karijeru.- Kad me ugleda, malo se štrecnu i upita: &quot;Šta ćeš ti ovde?&quot;. Opsova me u svom stilu, pošto smo još u Bosni postali dobri prijatelji. A ja joj podviknem: &quot;Spremaj stvari, vodim te u Beograd da postaneš zvezda!&quot; A ona će meni: &quot;E, ljubi te sestra, hvala ti Aco, puno&quot;.Tako je počela jedna munjevita i blistava karijera, eksplodirao je vanserijski talenat. Iako je mnogo kasnije uzela umetničko ime, Zilhu su još u Doboju njeni prijatelji zvali Silvana po tada popularnij italijanskoj glumici Silvani Mangano.Foto: Arhiva Borbe- Zgrada hotela &quot;Grand&quot; nalazila se sve do sredine 60-ih u Knez Mihajlovoj ulici na mestu gde je danas plato Filozofskog fakulteta. Bilo je to mesto okupljanja elite, uz vrhunsku muziku i kuhinju, atraktivnu baštu sa zastakljenom tavanicom. Kad je Silvana počela da peva u &quot;Grandu&quot;, nastao je pravi haos, neka navijačka atmosfera, kao da je reč o utakmici na stadionu, a ne kafani. Samo manji deo publike je dolazio do mesta, ostali su stajali okolo i uživali u muzici.Zilha je već zaboravljena, rođena je Silvana, a uskoro je dobila i novo prezime - Armenulić. Acina harmonika i Silvanin glas imali su jednu zajedničku nit - nenapadnost i odmerenost.-U publici se isticao jedan stasiti, ćutljivi mladić koji je uredno rezervisao sto blizu podijuma i pijuckao svoj sok od maline.Dolazio je svake večeri i ostajao do fajronta, ali je bio pravi gospodin. Jednom prilikom me zamolio da ga upoznam sa Silvanom. Saznao sam da je student prava i teniser, da se zove Radmilo Armenulić.Foto: Arhiv Novosti- Silvana se isprva samo nasmejala, zbog loših iskustava sa prethodnim bračnim ponudama.Vremenom je počela da obraća pažnju na Radmilai svidelo joj se što na njegovom stolu nikad nije bilo alkohola. Upoznavanje je prešlo u zabavljanje, venčali su se 1961.Tri godine kasnije rodila im se ćerka Gordana. Orodio sam se sa Silvanom, bila mi je kao član porodice, naročito posle Radmilovih silnih odsustvovanja zbog turnira - peičao je Stepić.Posle &quot;Granda&quot; Aca i Silvana prelaze u&quot;Skadarliju&quot;. Na Silvanu bacaju oko i ugledni stranci.- Jedva sam je sačuvao od jednog Robija, farmera iz Holandije.Zaljubio se u Silvanu, ali ja sam obavljao zadatak njenog anđela čuvara.Ponudio sam Holanđaninu pevačicu Viktoriju Jovanović, oženio ga sa njom, a Silvanu sam polako izvukao iz kafane i uveo u diskografiju.Aca Stepić je komponovao ili aranžirao desetine pesama na Silvaninim pločama:&quot;Samo jedna kap ljubavi&quot;, &quot;Najlepša sam devojčica bila&quot;, &quot;Srce gori jer te voli&quot;, &quot;Grli me, ljubi me&quot;, &quot;Ostavite tugu moju&quot;, &quot;Život teče&quot;, &quot;Živi život svoj&quot;, &quot;Jugo moja, Jugo&quot;...Foto: Arhiv Novosti- Kad sam 1964. osnovao svoj orkestar, Silvana i ja postajemo deo ekipe &quot;Beogradske estrade&quot; koja se bavila organizacijom koncerata u zemlji i inostranstvu. Silvana je svuda izazivala najveću pažnju, usledili su pozivi menadžera, predstavnika diskogragskih kuća, kompozitora, režisera.Sa mojom pesmom &quot;Samo jedna kap ljubavi&quot; osvaja drugu nagradu stručnog žirija na &quot;Ilidži&quot; 1969. U filmu &quot;Lov na jelene&quot; Fadila Hadžića peva moju pesmu &quot;Zbogom voljeni&quot;.Sve ostalo je istorija jedne munjevite karijere okončane stravičnom saobraćajnom nesrećom.Tog nestvarno lepog 10. oktobra 1976, u buktinji zapaljenog &quot;Forda&quot;, nestali su Silvana Armenulić (37), njena sestra Mirjana Bajraktarević (25) i šef Narodnog orkestra RTS-a Miodrag Jašarević (60).(Telegraf.rs)Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

SEĆANJE NA ZVEZDU: 45 godina od pogibije Silvane Armenulić

Vaš komentar

Nema komentara