СЕЋАЊЕ НА ЗВЕЗДУ: 45 година од погибије Силване Арменулић

- Годинама сам свирао по елитним хотелима и кафанама. Нарочито се сећам епизоде са мађарским оркестром Ечике Балажа из Сомбора у Градској кафани у Сарајеву. У паузи ми је пришао један господин и замолио да његова гошћа отпева нешто. Уступио сам микрофон једној девојчици ненападне лепоте која пева севдах. Била је то шеснаестогодишња Зилха Арменулић - причао је Аца Степић у Музичкој апотеци.Фото: В. Данилов- После Зилхиног самоувереног наступа сели смо за музички сто. Похвалио сам њен динамичан начин певања и посаветовао да буде упорна, да вежба и формира свој стил и репертоар. Ни слутио нисам у какву ће звезду порасти.После наступа по Босни и краћег учествовања у Царевчевом Народном оркестру, Аца Степић је наставио каријеру у београдском хотелу &quot;Гранд&quot; са певачицом Даром Ружић која је тада важила за једну од најбољих и најлепших у Београду.Фото: Архив Новости- Пошто је велики број трговачких путника становао у хотелу &quot;Гранд&quot;, стално су ми се обраћали са молбом да одем до Суботице и доведем неку певачицу по имену Силвана. Прочуло се да је привлачила публику необичном лепотом и песмом. Директор хотела Павле Линта ми је обезбедио возача са задатком да је доведемо. Док сам пио кафу у суботичком хотелу, пажњу ми је привукла млада дама која се спуштала низ степенице. Погледам - Зилха, девојка из Сарајева којој сам предвидео велику каријеру.- Кад ме угледа, мало се штрецну и упита: &quot;Шта ћеш ти овде?&quot;. Опсова ме у свом стилу, пошто смо још у Босни постали добри пријатељи. А ја јој подвикнем: &quot;Спремај ствари, водим те у Београд да постанеш звезда!&quot; А она ће мени: &quot;Е, љуби те сестра, хвала ти Ацо, пуно&quot;.Тако је почела једна муњевита и блистава каријера, експлодирао је вансеријски таленат. Иако је много касније узела уметничко име, Зилху су још у Добоју њени пријатељи звали Силвана по тада популарниј италијанској глумици Силвани Мангано.Фото: Архива Борбе- Зграда хотела &quot;Гранд&quot; налазила се све до средине 60-их у Кнез Михајловој улици на месту где је данас плато Филозофског факултета. Било је то место окупљања елите, уз врхунску музику и кухињу, атрактивну башту са застакљеном таваницом. Кад је Силвана почела да пева у &quot;Гранду&quot;, настао је прави хаос, нека навијачка атмосфера, као да је реч о утакмици на стадиону, а не кафани. Само мањи део публике је долазио до места, остали су стајали около и уживали у музици.Зилха је већ заборављена, рођена је Силвана, а ускоро је добила и ново презиме - Арменулић. Ацина хармоника и Силванин глас имали су једну заједничку нит - ненападност и одмереност.-У публици се истицао један стасити, ћутљиви младић који је уредно резервисао сто близу подијума и пијуцкао свој сок од малине.Долазио је сваке вечери и остајао до фајронта, али је био прави господин. Једном приликом ме замолио да га упознам са Силваном. Сазнао сам да је студент права и тенисер, да се зове Радмило Арменулић.Фото: Архив Новости- Силвана се испрва само насмејала, због лоших искустава са претходним брачним понудама.Временом је почела да обраћа пажњу на Радмилаи свидело јој се што на његовом столу никад није било алкохола. Упознавање је прешло у забављање, венчали су се 1961.Три године касније родила им се ћерка Гордана. Ородио сам се са Силваном, била ми је као члан породице, нарочито после Радмилових силних одсуствовања због турнира - пеичао је Степић.После &quot;Гранда&quot; Аца и Силвана прелазе у&quot;Скадарлију&quot;. На Силвану бацају око и угледни странци.- Једва сам је сачувао од једног Робија, фармера из Холандије.Заљубио се у Силвану, али ја сам обављао задатак њеног анђела чувара.Понудио сам Холанђанину певачицу Викторију Јовановић, оженио га са њом, а Силвану сам полако извукао из кафане и увео у дискографију.Аца Степић је компоновао или аранжирао десетине песама на Силваниним плочама:&quot;Само једна кап љубави&quot;, &quot;Најлепша сам девојчица била&quot;, &quot;Срце гори јер те воли&quot;, &quot;Грли ме, љуби ме&quot;, &quot;Оставите тугу моју&quot;, &quot;Живот тече&quot;, &quot;Живи живот свој&quot;, &quot;Југо моја, Југо&quot;...Фото: Архив Новости- Кад сам 1964. основао свој оркестар, Силвана и ја постајемо део екипе &quot;Београдске естраде&quot; која се бавила организацијом концерата у земљи и иностранству. Силвана је свуда изазивала највећу пажњу, уследили су позиви менаџера, представника дискограгских кућа, композитора, режисера.Са мојом песмом &quot;Само једна кап љубави&quot; осваја другу награду стручног жирија на &quot;Илиџи&quot; 1969. У филму &quot;Лов на јелене&quot; Фадила Хаџића пева моју песму &quot;Збогом вољени&quot;.Све остало је историја једне муњевите каријере окончане стравичном саобраћајном несрећом.Тог нестварно лепог 10. октобра 1976, у буктињи запаљеног &quot;Форда&quot;, нестали су Силвана Арменулић (37), њена сестра Мирјана Бајрактаревић (25) и шеф Народног оркестра РТС-а Миодраг Јашаревић (60).(Telegraf.rs)За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Nportal.rs&quot;.

СЕЋАЊЕ НА ЗВЕЗДУ: 45 година од погибије Силване Арменулић

Ваш коментар

Нема коментара