PREMINUO ČUVENI VAJAR Autor "Kamenog grada" na Adi Ciganliji

Iza sebe je ostavio nesumnjiv doprinos skulpturi, radeći je u raznolikim materijalima - od kamena i metala, do mermera i drveta. Posebno je, kako je sam znao da kaže, kamen poznavao u dušu.Graditelj &bdquo;beogradskog Stounhendža&ldquo;, kako su prozvali njegov &bdquo;Kameni grad&ldquo;, rođen je u selu Laz kod Nikšića, za profesiju likovnog stvaraoca počeo je da se priprema u Umetničkoj školi u Herceg Novom, koju je napustio 1963. da bi upisao Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Tu je diplomirao i završio postdiplomske studije, ali i počeo da izlaže i stiče prve nagrade i priznanja.Kao stipendista fonda &bdquo;Moša Pijade&ldquo; odlazi u Grčku 1972, a godinu dana kasnije u vajarskoj koloniji &bdquo;Beli venčac&ldquo; u Aranđelovcu,stvara skulpture malog formata koje će buti izlagane u Beogradu, LJubljani, Rijeci, Titogradu, Zrenjaninu, Subotici&hellip; Za kompleks skulptura &bdquo;Veliki predio&ldquo;, nastao u koloniji Kombinata aluminijuma Titograd, dobija kraje osamdesetih &bdquo;Politikinu&ldquo; nagradu. U isto vreme stiče i status istaknutog umetnika grada Beograda.Foto: B. SubašićGodine 1990. boravi u Radalju kod Zvornika gde nastaju skulpture velikih dimenzija od granita. One se i danas nalaze u Jaloviku, Šapcu, Pančevu. U Nikšić dolazi 1992. gde započinje svoj &bdquo;Kameni grad&ldquo;. Ali, onda su došle nevolje, jer je zbog, kako je zbog pritisaka, političke prirode (uvek se izjašnjavao kao Srbin iz Crne Gore) spomenik uklonjen,kao i sličan nastao u Budvi. Jedni preživeli Vulanovićev &bdquo;Kameni grad&ldquo;, ostao je u Beogradu.Slikarstvom se bavi intenzivno od 1993. a na jednoj od poslednjih postavki koju je imao u Beogradu, u Galeriji 73, gde su mu se dela našla uz radove dvojice umetnika čiji se počeci takođe vezuju za Umetničku školu u Herceg Novom, Dragoljuba Varajića i Zdravka Vučinića, upravo se predstavio ovim opusom. Povodom te izložbe ostalo je zabeleženo:Foto: B. Subašić- On se ne vezuje za predmetnu stvarnost, već stvarnost neposrednog doživljaja, koju pretvara u stanje složenih premisa, poput tački, mrlja, sitnih, osetnih dodira četke ili, pak, pojednostavljenih, plošnih oblika, što prelaze u neprekinute, ritmičke kretnje... Rečju, njegove slike se okončavaju na ravni transparentnih, lako i neposredno nanetih poteza, kojima gradi bogate, neočekivane vizuelne skupove.Foto: B. SubašićPUT OD PEĆINE DO KRSTASARAĐIVAO je Vulanović sa arhitektom Peđom Ristićem (&bdquo;on je bio kao najfiniji vez, a ja kao grmljavina&ldquo;, rekao je jednom), tokom izgradnje Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici. U jednom razgovoru otkrio je:- Ozidao sam ručno kamenom zid visine šest metara obuhvativši crkvu, i on je simbolizovao put čoveka od pećine do krsta. Mnogi su se bunili, a patrijarh Pavle se začudio i kada me je upitao šta to zidam, odgovorio sam da ne znam, a on je rekao: &bdquo;Neka ti je Bog u pomoći.&rdquo;BONUS VIDEO:PRIČA SE PRIČA DA RUSI DOLAZE: Kako je nastao hit - veoma bezobrazan vic i trikovi Marine Tucaković!Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

PREMINUO ČUVENI VAJAR Autor "Kamenog grada" na Adi Ciganliji

Vaš komentar

Nema komentara