ПРЕМИНУО ЧУВЕНИ ВАЈАР Аутор "Каменог града" на Ади Циганлији

Иза себе је оставио несумњив допринос скулптури, радећи је у разноликим материјалима - од камена и метала, до мермера и дрвета. Посебно је, како је сам знао да каже, камен познавао у душу.Градитељ &bdquo;београдског Стоунхенџа&ldquo;, како су прозвали његов &bdquo;Камени град&ldquo;, рођен је у селу Лаз код Никшића, за професију ликовног ствараоца почео је да се припрема у Уметничкој школи у Херцег Новом, коју је напустио 1963. да би уписао Академију ликовних уметности у Београду. Ту је дипломирао и завршио постдипломске студије, али и почео да излаже и стиче прве награде и признања.Као стипендиста фонда &bdquo;Моша Пијаде&ldquo; одлази у Грчку 1972, а годину дана касније у вајарској колонији &bdquo;Бели венчац&ldquo; у Аранђеловцу,ствара скулптуре малог формата које ће бути излагане у Београду, Љубљани, Ријеци, Титограду, Зрењанину, Суботици&hellip; За комплекс скулптура &bdquo;Велики предио&ldquo;, настао у колонији Комбината алуминијума Титоград, добија краје осамдесетих &bdquo;Политикину&ldquo; награду. У исто време стиче и статус истакнутог уметника града Београда.Фото: Б. СубашићГодине 1990. борави у Радаљу код Зворника где настају скулптуре великих димензија од гранита. Оне се и данас налазе у Јаловику, Шапцу, Панчеву. У Никшић долази 1992. где започиње свој &bdquo;Камени град&ldquo;. Али, онда су дошле невоље, јер је због, како је због притисака, политичке природе (увек се изјашњавао као Србин из Црне Горе) споменик уклоњен,као и сличан настао у Будви. Једни преживели Вулановићев &bdquo;Камени град&ldquo;, остао је у Београду.Сликарством се бави интензивно од 1993. а на једној од последњих поставки коју је имао у Београду, у Галерији 73, где су му се дела нашла уз радове двојице уметника чији се почеци такође везују за Уметничку школу у Херцег Новом, Драгољуба Варајића и Здравка Вучинића, управо се представио овим опусом. Поводом те изложбе остало је забележено:Фото: Б. Субашић- Он се не везује за предметну стварност, већ стварност непосредног доживљаја, коју претвара у стање сложених премиса, попут тачки, мрља, ситних, осетних додира четке или, пак, поједностављених, плошних облика, што прелазе у непрекинуте, ритмичке кретње... Речју, његове слике се окончавају на равни транспарентних, лако и непосредно нанетих потеза, којима гради богате, неочекиване визуелне скупове.Фото: Б. СубашићПУТ ОД ПЕЋИНЕ ДО КРСТАСАРАЂИВАО је Вулановић са архитектом Пеђом Ристићем (&bdquo;он је био као најфинији вез, а ја као грмљавина&ldquo;, рекао је једном), током изградње Храма Христовог Васкрсења у Подгорици. У једном разговору открио је:- Озидао сам ручно каменом зид висине шест метара обухвативши цркву, и он је симболизовао пут човека од пећине до крста. Многи су се бунили, а патријарх Павле се зачудио и када ме је упитао шта то зидам, одговорио сам да не знам, а он је рекао: &bdquo;Нека ти је Бог у помоћи.&rdquo;БОНУС ВИДЕО:ПРИЧА СЕ ПРИЧА ДА РУСИ ДОЛАЗЕ: Како је настао хит - веома безобразан виц и трикови Марине Туцаковић!За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

ПРЕМИНУО ЧУВЕНИ ВАЈАР Аутор "Каменог града" на Ади Циганлији

Ваш коментар

Нема коментара