SAMO TI SINE RADI SVOJ POSAO: Slavimo Vukašina Jasenovačkog

Svetog mučenika Vukašina, koji je stradao u logoru u Jasenovcu, srpski narod poštuje kao novomučenika. NJegova freska naslikana je u manastiru Svetog Arhanđela Gavrila u Zemunu. Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora srpske pravoslavne crkve, 1998 godine, Vukašin iz Klepaca, kao ispovednik unet je u Imenoslov Srpske pravoslavne crkve. Tim činom kanonizovan je u svetitelja, dobivši ime Sveti Novomučenik Vukašin, koji se slavi 29 maja.Prema svedočenju iz 1970. godine neuropsihijatra Neda Zeca, koji je takođe bio zatočen u Jasenovcu, Mandrapu je izdvojio hrvatski ustaša, koji se prezivao Friganović (ime Josip ili Mile), koji je posmatrao njegovo stoičko ponašanje tokom dana prinudnog rada i klanja zatvorenika noću.U ličnoj ispovesti lekaru, ustaša Friganović je otkrio detalje Vukašinove smrti, što je konačno dovelo do nepodnošljivog osećanja krivice, a posledično i do ludila.Friganović je ispričao doktoru Zecu o svom doživljaju tokom klanja:Foto: Printskrin&quot;Franjevac Pero Brzica, Ante Zrinušić, Šipka i ja smo se kladili ko će te noći poklati više zarobljenika. Počelo je ubijanje i već posle sat vremena ja sam zaklao mnogo više od njih. Činilo mi se da sam na sedmom nebu. Nikada u životu nisam osetio takvo blaženstvo. I već posle nekoliko sati zaklao sam 1.100 ljudi, dok su ostali uspeli da ubiju samo po 300 do 400. A onda, kada sam doživljavao najveći zanos, primetio sam jednog starijeg seljaka kako stoji i mirno i spokojno gleda kako koljem svoje žrtve i one umiru u najvećoj muci. Taj njegov pogled me je potresao: usred najvećeg zanosa odjednom sam se ukočio i neko vreme nisam mogao da napravim ni jedan pokret. I onda sam prišao njemu i saznao da je to neki Vukašin [Mandrapa] iz sela Klepci kod Čapljine čija je cela porodica pobijena, a koji je poslat u Jasenovac nakon što je radio u šumama. Govorio je to sa neshvatljivim mirom koji me je više pogađao nego strašni krici oko nas. Odjednom sam osetio želju da najbrutalnijim mučenjem poremetim njegov mir i da kroz njegovu patnju vratim svoj zanos i nastavim da uživam u nanošenju bola.Izdvojio sam ga i poseo na balvan. Naredio sam mu da poviče: &bdquo;Živeo Poglavnik (firer) Pavelić!&ldquo;, ili ću mu odseći uvo. Vukašin je ćutao. Otkinuo sam mu uvo. Nije rekao ni reč. Još jednom sam mu rekao da vikne &bdquo;Živeo Pavelić!&ldquo; ili ću mu otkinuti i drugo uvo. Otkinuo sam drugo uvo. &bdquo;Viči: &bdquo;Živeo Pavelić!&ldquo;, ili ću ti otkinuti nos.&ldquo; I kada sam mu po četvrti put naredio da vikne &bdquo;Živeo Pavelić!&ldquo; i zapretio da će mu nožem izvaditi srce, pogledao je na mene, odnosno nekako kroz mene i preko mene u neizvesnost i polako rekao: &bdquo;Radi svoj posao, dete.&ldquo; Posle toga su me ove njegove reči potpuno zbunile. Ukočio sam se, iščupao mu oči, istrgao srce, prerezao mu grkljan od uha do uha i bacio ga u jamu. Ali onda se nešto slomilo u meni i više nisam mogao da ubijam te noći.&quot;BONUS VIDEO:

SAMO TI SINE RADI SVOJ POSAO: Slavimo Vukašina Jasenovačkog

Vaš komentar

Top komentari

Predrag

Mirko

mirko

Dučić

jebo vas