ZABORAVLJENI SPOMENICI I MEDIJANA: Rodno mesto velikog cara

Istoričar Boris Stojkovski proučava srednjovekovnu istoriju, a za Nportal je govorio o zaboravljenim spomenicima od velikog istorijskog značaja u Srbiji i van Srbije. Nažalost, ovi spomenici se retko posećuju. Jedno od takvih je i Medijana kod Niša, mesto gde je rođen car Konstantin Veliki. U nastavku teksta možete pročitati i zanimljivu priču iz Teodisijevog žitija Svetog Save sa ugarskim kraljem.- Srbija je država bogata turističkim mestima i istorijom. Koji suzaboravljeni kulturni spomenici koje vredi posetiti? Koji biste posebnoizdvojili da je od značaja? Postoji li vaš omiljeni kultuni spomenik izbog čega ste njega izabrali?-Postoji niz kulturno&mdash;istorijskih spomenika koji ne dobijaju dovoljnu pažnju, a sasvim sigurno bi trebalo. U prvom redu to je veliki broj manastira diljem Srbije, ali ikompleksa utvrđenja, arheoloških nalazišta, i drugog. Verovatno među one koje se manjeposećuju spada Medijana kod Niša, rodno mesto Konstantina Velikog, zatim manastiriSopoćani i Gradac, ali i bogat turistički potencijal Subotice, Sombora, SremskeMitrovice, Valjeva, Šapca, Novog Pazara, Prizrena i drugih nekih gradova i mesta uceloj Srbiji. Pomenuću, osim toga, i one spomenike srpskog naroda koji se nalaze uMađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, kao i diljem Bosne iHercegovine, zatim u Beču, Trstu, Grčkoj. Mislim da postoji jedan značajan korpusspomenika za koji se ne organizuju posete, a bilo bi zaista blagorodno. Prevashodno bitamo trebalo voditi đake i studente, jer bi se time obrazovale i nove generacije.Pošto, nažalost, nisam obišao sve što bih voleo, zadržaću se na FeliksRomulijani, Studenici i Sopoćanima, kao nekima koji na mene ostavljaju naročit utisak.Foto: Privatna arhiva-Koji biste spomenik izabrali iz jugoslovenskog perioda?-Za jugoslovenski period zaista smatram da je bilo puno divnih kulturno&mdash;istorijskihznamenitosti (mislim naravno na period Kraljevine), koji su predstavili jednu novuepohu. Nakon 1945. godine se radi o ideologizaciji, izmišljanju i prekrajanju istorije,pa i rušenju spomenika. Taj soc&mdash;realizam kod spomenika mi nije blizak, mada je bilosjajnih dometa u pozorištu, muzici, filmu i slikarstvu koje ne smemo potceniti niodbaciti, čak naprotiv.-Koji deo priče o kulturnim spomenicima možemo prihvatiti kao istinu a šta kao mit?-Istina je samo ono posvedočeno istorijskim izvorima, prvenstveno pisanim, alii arheološkim, epigrafskim i ostalim. Ne samo o nabrojanim spomenicima, već ibrojnim drugim, postoje niz legendi, tradicija, prvenstveno u starosti pojedinihspomenika, njihovom nastanku, kao i neke sasvim apokrifne priče koje nisu posvedočene uizvorima, ali su zaživele kroz vreme.Ono što je bitno ovde reći, a to je da se ne treba oslanjati na senzacionalizam,pseudoistoričarske fantazmagorije, razne internet grupe i forume, bizarne Jutjubkanale, već treba konsultovati relevantnu literaturu, pitati stručna lica i verovatinauci, a ne bombastičnim izjavama stručnjaka za sve, kojih imamo isuviše. Jedno jeistorija, jedno je mit, koji je veoma bitan za svaki narod, a nešto sasvim treće jesenzacionalizam iizmišljotine, toga se moramo kloniti i odbacivati na svakom mestu.-Koje su sličnosti i različitosti između srpskih, muslimanskih imađarskih spomenika?-Jako je teško dati odgovor na ovo pitanje. Najpre ni svi spomenici u okviru jednog naroda ili konfesije nisu isti. Folklor, običaji i tradicija su različiti takođe,naravno uz neka obeležja koji čine etničku, versku ili kakvu drugu grupu. Ne trebazanemariti ni neretka međusobna prožimanja raznih kultura, kao i uticaje spoljnihfaktora. Takve granice kroz istoriju nikad nisu bile jasne, ni unutar jednog naroda, nimeđu njima, ali naravno svako ima i svoje specifičnosti. Ta različitost je neopisivobogatstvo koje treba ljubomorno čuvati.- Bavite srednjovekovnom istorijom. Da lije taj period koji je značajan za srpsku baštinu pomalo upao u senku i akojeste zbog čega je to tako? Da li se izgubio običaj prenošenja kulture sakolena na koleno?-Srpska srednjovekovna istorija predstavlja bez sumnje najznačajniji periodcelokupne prošlosti srpskoga naroda. To je vreme kada su formirane osnovne i ključnecrte srpskog identiteta, to je i epoha kada Sveti Sava, Stefan Nemanja (Sveti Simeon),kralj Milutin, knez Lazar i drugi vladari i velikani stvaraju srpsku državu i kulturu.Tu leži i odgovor zašto pada u zapećak, ali to nije ni tako jednostavno nijednoznačno. Opadanje uopšte interesovanja za humanističke nauke u novije vreme, ali ičinjenica da je opšte obrazovanje izgubilo na značaju su takođe bitni razlozi. Nadalje, netreba zaboraviti ideologizaciju društva posle 1945. godine, iako je u posleratno dobastvarao veliki broj uglednih medijevista.Promena strukture same porodice je dovela svakako do toga da to neko prenošenjeepske tradicije bude prekinuto ili smanjeno. S tim što treba imati na umu da tradicijai istorijske činjenice nužno se ne moraju poklapati, bez namere da potcenim značajtradicije za svaki narod.Foto: Vikipedija- Koji sudogađajii zanimljivosti između 12. i 16. vekabili značajni za naš poliički i kulturni razvoj? Postoje lianegdote o susretima tadašnjih uticajnih ličnosti u tom periodu?-Takvih događaja je pregršt. Od sticanja nezavisne kraljevine i autokefalne crkve1217. i 1219. godine, pa preko krunisanja cara Dušana, onda zatim izgradnje važnihmanastira, sastavljanja bitnih dokumenata, sve do bitaka, poput Velbužda, Marice,Kosova ili Angore. Mislim od konkretnih događaja da je bitnije razumeti istorijskeprocese i ući u dubinu i smisao istorije. Anegdota uistinu i ima, ali naravno to supodaci istorijskih izvora, hroničara, hagiografa (pisaca žitija). Izvori su ti naosnovu kojih možemo jedino rekonstruisati prošlost, pa u tom kontekstu i pronaćinešto što su neke anegdote ili zanimljivosti. Meni pada na pamet pričaizTeodosijevog žitija Svetog Save, gde na sastanku sa ugarskim kraljem, žedni Sava tražileda da stavi u vino, ali pošto ga nema, on se moli Bogu i pao je grad i tako je srpskiarhiepiskop, tad u mirovnoj misiji, popio rashlađeno vino, što je isključivo običajvizantijske elite, kojoj je i on pripadao.BONUS VIDEO:

ZABORAVLJENI SPOMENICI I MEDIJANA: Rodno mesto velikog cara

Vaš komentar

Nema komentara