ЗАБОРАВЉЕНИ СПОМЕНИЦИ И МЕДИЈАНА: Родно место великог цара

Историчар Борис Стојковски проучава средњовековну историју, а за Нпортал је говорио о заборављеним споменицима од великог историјског значаја у Србији и ван Србије. Нажалост, ови споменици се ретко посећују. Једно од таквих је и Медијана код Ниша, место где је рођен цар Константин Велики. У наставку текста можете прочитати и занимљиву причу из Теодисијевог житија Светог Саве са угарским краљем.- Србија је држава богата туристичким местима и историјом. Који сузаборављени културни споменици које вреди посетити? Који бисте посебноиздвојили да је од значаја? Постоји ли ваш омиљени култуни споменик избог чега сте њега изабрали?-Постоји низ културно&mdash;историјских споменика који не добијају довољну пажњу, а сасвим сигурно би требало. У првом реду то је велики број манастира диљем Србије, али икомплекса утврђења, археолошких налазишта, и другог. Вероватно међу оне које се мањепосећују спада Медијана код Ниша, родно место Константина Великог, затим манастириСопоћани и Градац, али и богат туристички потенцијал Суботице, Сомбора, СремскеМитровице, Ваљева, Шапца, Новог Пазара, Призрена и других неких градова и места уцелој Србији. Поменућу, осим тога, и оне споменике српског народа који се налазе уМађарској, Румунији, Хрватској, Северној Македонији, Црној Гори, као и диљем Босне иХерцеговине, затим у Бечу, Трсту, Грчкој. Мислим да постоји један значајан корпусспоменика за који се не организују посете, а било би заиста благородно. Превасходно битамо требало водити ђаке и студенте, јер би се тиме образовале и нове генерације.Пошто, нажалост, нисам обишао све што бих волео, задржаћу се на ФеликсРомулијани, Студеници и Сопоћанима, као некима који на мене остављају нарочит утисак.Фото: Приватна архива-Који бисте споменик изабрали из југословенског периода?-За југословенски период заиста сматрам да је било пуно дивних културно&mdash;историјскихзнаменитости (мислим наравно на период Краљевине), који су представили једну новуепоху. Након 1945. године се ради о идеологизацији, измишљању и прекрајању историје,па и рушењу споменика. Тај соц&mdash;реализам код споменика ми није близак, мада је билосјајних домета у позоришту, музици, филму и сликарству које не смемо потценити ниодбацити, чак напротив.-Који део приче о културним споменицима можемо прихватити као истину а шта као мит?-Истина је само оно посведочено историјским изворима, првенствено писаним, алии археолошким, епиграфским и осталим. Не само о набројаним споменицима, већ ибројним другим, постоје низ легенди, традиција, првенствено у старости појединихспоменика, њиховом настанку, као и неке сасвим апокрифне приче које нису посведочене уизворима, али су заживеле кроз време.Оно што је битно овде рећи, а то је да се не треба ослањати на сензационализам,псеудоисторичарске фантазмагорије, разне интернет групе и форуме, бизарне Јутјубканале, већ треба консултовати релевантну литературу, питати стручна лица и вероватинауци, а не бомбастичним изјавама стручњака за све, којих имамо исувише. Једно јеисторија, једно је мит, који је веома битан за сваки народ, а нешто сасвим треће јесензационализам иизмишљотине, тога се морамо клонити и одбацивати на сваком месту.-Које су сличности и различитости између српских, муслиманских имађарских споменика?-Јако је тешко дати одговор на ово питање. Најпре ни сви споменици у оквиру једног народа или конфесије нису исти. Фолклор, обичаји и традиција су различити такође,наравно уз нека обележја који чине етничку, верску или какву другу групу. Не требазанемарити ни неретка међусобна прожимања разних култура, као и утицаје спољнихфактора. Такве границе кроз историју никад нису биле јасне, ни унутар једног народа, нимеђу њима, али наравно свако има и своје специфичности. Та различитост је неописивобогатство које треба љубоморно чувати.- Бавите средњовековном историјом. Да лије тај период који је значајан за српску баштину помало упао у сенку и акојесте због чега је то тако? Да ли се изгубио обичај преношења културе саколена на колено?-Српска средњовековна историја представља без сумње најзначајнији периодцелокупне прошлости српскога народа. То је време када су формиране основне и кључнецрте српског идентитета, то је и епоха када Свети Сава, Стефан Немања (Свети Симеон),краљ Милутин, кнез Лазар и други владари и великани стварају српску државу и културу.Ту лежи и одговор зашто пада у запећак, али то није ни тако једноставно ниједнозначно. Опадање уопште интересовања за хуманистичке науке у новије време, али ичињеница да је опште образовање изгубило на значају су такође битни разлози. Надаље, нетреба заборавити идеологизацију друштва после 1945. године, иако је у послератно добастварао велики број угледних медијевиста.Промена структуре саме породице је довела свакако до тога да то неко преношењеепске традиције буде прекинуто или смањено. С тим што треба имати на уму да традицијаи историјске чињенице нужно се не морају поклапати, без намере да потценим значајтрадиције за сваки народ.Фото: Википедија- Који судогађајии занимљивости између 12. и 16. векабили значајни за наш полиички и културни развој? Постоје лианегдоте о сусретима тадашњих утицајних личности у том периоду?-Таквих догађаја је прегршт. Од стицања независне краљевине и аутокефалне цркве1217. и 1219. године, па преко крунисања цара Душана, онда затим изградње важнихманастира, састављања битних докумената, све до битака, попут Велбужда, Марице,Косова или Ангоре. Мислим од конкретних догађаја да је битније разумети историјскепроцесе и ући у дубину и смисао историје. Анегдота уистину и има, али наравно то суподаци историјских извора, хроничара, хагиографа (писаца житија). Извори су ти наоснову којих можемо једино реконструисати прошлост, па у том контексту и пронаћинешто што су неке анегдоте или занимљивости. Мени пада на памет причаизТеодосијевог житија Светог Саве, где на састанку са угарским краљем, жедни Сава тражиледа да стави у вино, али пошто га нема, он се моли Богу и пао је град и тако је српскиархиепископ, тад у мировној мисији, попио расхлађено вино, што је искључиво обичајвизантијске елите, којој је и он припадао.БОНУС ВИДЕО:

ЗАБОРАВЉЕНИ СПОМЕНИЦИ И МЕДИЈАНА: Родно место великог цара

Ваш коментар

Нема коментара