УМЕТНИЦИ СЕ РАЗВИЈАЈУ КАО ДИВЉА БИЋА: Из пркоса се негују

Александра Мариловић, млада књижевница изДервентеса својим колегиницама има јасан циљ испред себе, а то је да помогне у афирмацији нових уметничких генерација. Она је за Нпортал открила делић свог књижевног пута и како је са колегиницама дошла на идеју да оснују Пркос Фест који окупља бројне уметнике.Колико је важна сарадња Балканских културних институција?-Чини ми се да бих изазвала аланфордовски ефекат када бих истакла да је веома важна, а знамо да готово и не постоји. Када се та врата отворе, чини ми се, спојиће се звезде. Један леп изузетак свакако јесте издавачка кућа Бранково коло која истински дели стваралачку радост са духовном баштином региона.Када си почела да пишеш? -Писање је спонтано постало део мога живота, прво као игра. Данас се нуди толико средстава за развој креативности код детета. Детињство моје генерације било је прилично оскудно, послератно и чини ми се баш зато да свој свет маште могу да упоредим са арапским бајкама. Замислите у пустињи и нигдини простиру се најшаренији ћилими и то не било какви него летећи. Зашто баш летећи? На крилима маште човек је први пут узлетио и то не само у књижевност него и научне сфере.Фото: Приватна архиваКада се родила потреба да организујеш &quot;Пркос Фест&quot;?-ПРКОС - фест настаје у најтежа времена за културу пркосећи пандемији. Назив је добио по истоименој Пркос кући која је својевремено била симбол Дервенте. Пркос кућа је дуго била симбол града, налазила се на разгледницама. Патако некако и нестала, баш као из ината! Познајући фениксну историју нашег града &ndash; и Дервента је симбол пркоса. Фестивал траје током летњих дана и има тенденцију да овај период у нашем граду убудуће буде јединствена светковина духа. Уметници - прегаоци готово сваке мање средине са наших простора развијају се као дивља биљка &ndash; без ичије помоћи. Општи циљ Пркос &ndash; феста јесте развој културе нашег града као и анимирање што више младих да се придруже културним манифестацијама и културним установама. Који је концепт фестивала?-Пркос - фест је поникао из Летње Арт сцене, фестивала хуманитарног карктера који је имао за циљ куповину полуконцертног клавира. На ову идеју сам дошла са својим радним колегиницама, сада већ и пријатељицама: Милијаном Жунић &ndash; музичким педагогом и Драганом Латиновић &ndash; пијанисткињом.Врата Народне библиотеке &bdquo;Бранко Радичевић&ldquo; на чијем платоу одржавамо овај фестивал, широко нам је отворила директоркаМирјана Плиснић са којом имамо одличну сарадњу. Читава прича текла је спонтано и почиње пркосити времену, тј. добија своју традицију.Фото: Приватна архиваКоја су значајна имена учествовала на фестивалу?-Марко Сомборац, стрип &ndash; мајстор; Дајана Петровић &ndash; пјесникиња; Слађана Нина Перковић, група Деминутив, Бандонеон Сqуаре, Миланка Благојевић и многи други који такође заслужују да се помену.Ове године, као и сваке претходне, нудимо и дечији забавни програм који ће водити драматруг Синиша Тешановић, уз академску сликарку Јелену Бардак. Наши гости ће бити: &bdquo;Дис позориште&ldquo; (Бања Лука), глумица НПРС Слађана Зрнић са Миланом Савићем (пијаниста). Очекује нас и концерт гудачког квартета &bdquo;Мераки&ldquo; (Београд) те грнчарска радионица са вајаром Драгом Хандановићем.Да ли млади уметници имају довољно медијског простора?-Млади уметници се морају изборити, односно, навести медијски простор да се заинтересује за њихов труд. Маштај и ради &ndash; доћи ће све на своје када буде право вријеме.Фото: Приватна архиваСа којим си се ти проблемима суочила као млада песникиња и организаторка фестивала?-На књижевну сцену сам ступила јако млада и све се десило сасвим спонтано. Када је књижевност у питању, врата и бодљикаве жице испред мене одувек су се раскошно отварала. Нешто невидљиво утирало је тај пут.Као једна од организаторки фестивала, наравно да имам више других обавеза којих се песници обично не прихватају радо, али није ми ништа тешко јер имам уз себе сараднице у које имам пуно поверење, које су изузетно одговорне а пре свега талентоване и добри су људи. Ниједног тренутка цјелу ову причу нисмо ни поимале као обавезу него као дружење и бескрајно радовање што у свој град доводимо све ове даровите људе за које се мора знати и сазнати.Фото: Приватна архиваСарадња са европским институцијама?-Представништво РС у Русији 2023. године у оквиру пројекта &bdquo;Петербург чита: бирамо најбољег страног писца&ldquo; изабрало је моју књигу &bdquo;Говорим другим језиком&ldquo;.Што се тиче ЕУ фондова за финансијске потребе фестивала, засад нисмо ништа покушавале.БОНУС ВИДЕО:

УМЕТНИЦИ СЕ РАЗВИЈАЈУ КАО ДИВЉА БИЋА: Из пркоса се негују

Vaš komentar

Nema komentara