Aleksandra Marilović, mlada književnica iz Dervente sa svojim koleginicama ima jasan cilj ispred sebe, a to je da pomogne u afirmaciji novih umetničkih generacija. Ona je za Nportal otkrila delić svog književnog puta i kako je sa koleginicama došla na ideju da osnuju Prkos Fest koji okuplja brojne umetnike.
Koliko je važna saradnja Balkanskih kulturnih institucija?
- Čini mi se da bih izazvala alanfordovski efekat kada bih istakla da je veoma važna, a znamo da gotovo i ne postoji. Kada se ta vrata otvore, čini mi se, spojiće se zvezde. Jedan lep izuzetak svakako jeste izdavačka kuća Brankovo kolo koja istinski deli stvaralačku radost sa duhovnom baštinom regiona.
Kada si počela da pišeš?
Pročitajte još
Foto: Privatna arhiva
Kada se rodila potreba da organizuješ "Prkos Fest"?
-PRKOS - fest nastaje u najteža vremena za kulturu prkoseći pandemiji. Naziv je dobio po istoimenoj Prkos kući koja je svojevremeno bila simbol Dervente. Prkos kuća je dugo bila simbol grada, nalazila se na razglednicama. Pa tako nekako i nestala, baš kao iz inata! Poznajući feniksnu istoriju našeg grada – i Derventa je simbol prkosa. Festival traje tokom letnjih dana i ima tendenciju da ovaj period u našem gradu ubuduće bude jedinstvena svetkovina duha. Umetnici - pregaoci gotovo svake manje sredine sa naših prostora razvijaju se kao divlja biljka – bez ičije pomoći. Opšti cilj Prkos – festa jeste razvoj kulture našeg grada kao i animiranje što više mladih da se pridruže kulturnim manifestacijama i kulturnim ustanovama.
Koji je koncept festivala?
-Prkos - fest je ponikao iz Letnje Art scene, festivala humanitarnog karktera koji je imao za cilj kupovinu polukoncertnog klavira. Na ovu ideju sam došla sa svojim radnim koleginicama, sada već i prijateljicama: Milijanom Žunić – muzičkim pedagogom i Draganom Latinović – pijanistkinjom. Vrata Narodne biblioteke „Branko Radičević“ na čijem platou održavamo ovaj festival, široko nam je otvorila direktorka Mirjana Plisnić sa kojom imamo odličnu saradnju. Čitava priča tekla je spontano i počinje prkositi vremenu, tj. dobija svoju tradiciju.
Foto: Privatna arhiva
Koja su značajna imena učestvovala na festivalu?
-Marko Somborac, strip – majstor; Dajana Petrović – pjesnikinja; Slađana Nina Perković, grupa Deminutiv, Bandoneon Square, Milanka Blagojević i mnogi drugi koji takođe zaslužuju da se pomenu.
Ove godine, kao i svake prethodne, nudimo i dečiji zabavni program koji će voditi dramatrug Siniša Tešanović, uz akademsku slikarku Jelenu Bardak. Naši gosti će biti: „Dis pozorište“ (Banja Luka), glumica NPRS Slađana Zrnić sa Milanom Savićem (pijanista). Očekuje nas i koncert gudačkog kvarteta „Meraki“ (Beograd) te grnčarska radionica sa vajarom Dragom Handanovićem.
Da li mladi umetnici imaju dovoljno medijskog prostora?
-Mladi umetnici se moraju izboriti, odnosno, navesti medijski prostor da se zainteresuje za njihov trud. Maštaj i radi – doći će sve na svoje kada bude pravo vrijeme.
Foto: Privatna arhiva
Sa kojim si se ti problemima suočila kao mlada pesnikinja i organizatorka festivala?
-Na književnu scenu sam stupila jako mlada i sve se desilo sasvim spontano. Kada je književnost u pitanju, vrata i bodljikave žice ispred mene oduvek su se raskošno otvarala. Nešto nevidljivo utiralo je taj put.
Kao jedna od organizatorki festivala, naravno da imam više drugih obaveza kojih se pesnici obično ne prihvataju rado, ali nije mi ništa teško jer imam uz sebe saradnice u koje imam puno poverenje, koje su izuzetno odgovorne a pre svega talentovane i dobri su ljudi. Nijednog trenutka cjelu ovu priču nismo ni poimale kao obavezu nego kao druženje i beskrajno radovanje što u svoj grad dovodimo sve ove darovite ljude za koje se mora znati i saznati.
Foto: Privatna arhiva
Saradnja sa evropskim institucijama?
-Predstavništvo RS u Rusiji 2023. godine u okviru projekta „Peterburg čita: biramo najboljeg stranog pisca“ izabralo je moju knjigu „Govorim drugim jezikom“. Što se tiče EU fondova za finansijske potrebe festivala, zasad nismo ništa pokušavale.
BONUS VIDEO:
