Ispovest oca ubijenog deteta - Nemam više kome da se radujem

Suđenje u Višem sudu u Beogradu, koje se vodi protiv osumnjičenog dečaka i njegovih roditelja, održano je juče, a svedočili su roditelji ubijene devojčice (13) koja je išla u razred sa osumnjičenim. Miloš Čikić, otac ubijenog dečaka opisao je detaljno kako je tekao njegov i Suzanin dan tog 3. maja i kroz koju agoniju su prolazili. &quot;Kada nam je saopšteno da nam je sin ubijen mi nismo znali gde smo. Osećaj da nema nečega zbog čega živite je strašan&quot; - rekao je on i kaže da nije znao ni kako je pogodio stepenice u PS Vračar, ni kako je uopšte došao kući tog dana.&quot;Vratili smo se u stan pun tišine, ta tišina traje već osam meseci. Nema više klavira, nema diskusija oko raznih tema. Nemam više kome da se radujem. Nemam razloga da ustanem ujutru...&quot;- rekao je on. Kako je u potresnom svedočenju naveo ovaj neutešni otac, oni ovih meseci od kad njega nem posećuju njegova omiljena mesta, iako mu je to izuzetno teško.Kako je prethodno naveo, on je tog dana osetio napad panike. &quot;Kada sam stigao kod škole već je bila policija, Hitna pomoć, ulica je blokirana preplavila me je panika. Počeo sam da se tresem, izašao sam iz kola u majici kratkih rukava, kasnije nisam znao od čega se više tresem od te neizvesnosti, panike ili hladnoće. U rukama sam držao telefon, niko nam ništa ne govori&quot; - opisao je on agoniju.Nakon što su prošli rutu od Urgentnog do Tiršove, opet su se vratili do škole i tada su čuli &quot;da se radi uviđaj&quot;. Prema njegovim rečima nije znao kako da se iskontroliše. Onda je čuo objavu na radiju da su ubijena deca i čuvar... &quot;Kada sam to čuo, shvatio sam o čemu se radi, ali moj mozak to nije hteo da prihvati. Hteo sam ipak da idemo u Tiršovu da proverimo, ali supruga je rekla da idemo u stanicu. Celo telo mi je počelo da se trese, penjem se i svestan sam da sluti na nesreću. Kada sam saznao, raspao sam se i za mene okolina više nije postojala. Sećam se da smo tražili da ga vidimo, plašio sam se za suprugu...&quot;- ispričao je.Kada su sahranjivali mladog, talentovanog pijanistu njegov otac je shvatio da je to čin opraštanja. Takođe, naveo je i da foto dokumentaciju koju su dobili jednostavno morali su da je pogledaju. &quot;Ne bi mogao da živim sa tim da ne znam kako mi je dete ubijeno. Te slike, kako leže u učionici su nešto najstravičnije što sam ikada video. Da puknem od bola&quot; - rekao je on.Miloš Čikić na ročištu ispričao je i kako je jednom prilikom njihov sin odlučio da ih iznenadi. &quot;Prvo sam kolima došao do škole, a potom smo pokupili Suzanu. Dao mi je prvu adresu i on i Suzana su izašli bila je to prodavnica bele tehnike, poklon su stavili u gepek, nisam video o čemu se radi. Potom smo otišli na drugu adresu koju je rekao, bila je to zlatara. Ušao sam sa njim i on je kupio majci nakit. Kada sam mu rekao zašto je trošio svoje pare na naše poklone on je rekao:&quot;Hoću da vam poklonim za sve ono što vi činite za mene!&quot; Znate, mi smo živeli za njega, i uživali u tome&quot; - rekao je potreseni otac.Majka dečaka Suzana Čikić rekla je da je sa suprugom gledala foto dokumentacije sa lica mesta. &quot;Iako su nas savetovali da to ne radimo, ja sam morala. Nisam mogla da živim sa tim da ne znam šta se desilo sa mojim sinom. Tada smo videli da je na jakni imao rupu od metka. Prvi metak Andrija je izbegao i završio je u stolici. Usledio je hitac u nogu, a onda u ruku, metak je razneo srce i grudi&quot; - ispričala je majka potresne detalje.BONUS VIDEOZa još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

Ispovest oca ubijenog deteta - Nemam više kome da se radujem

Vaš komentar

Nema komentara