Исповест оца убијеног детета - Немам више коме да се радујем

Суђење у Вишем суду у Београду, које се води против осумњиченог дечака и његових родитеља, одржано је јуче, а сведочили су родитељи убијене девојчице (13) која је ишла у разред са осумњиченим. Милош Чикић, отац убијеног дечака описао је детаљно како је текао његов и Сузанин дан тог 3. маја и кроз коју агонију су пролазили. &quot;Када нам је саопштено да нам је син убијен ми нисмо знали где смо. Осећај да нема нечега због чега живите је страшан&quot; - рекао је он и каже да није знао ни како је погодио степенице у ПС Врачар, ни како је уопште дошао кући тог дана.&quot;Вратили смо се у стан пун тишине, та тишина траје већ осам месеци. Нема више клавира, нема дискусија око разних тема. Немам више коме да се радујем. Немам разлога да устанем ујутру...&quot;- рекао је он. Како је у потресном сведочењу навео овај неутешни отац, они ових месеци од кад њега нем посећују његова омиљена места, иако му је то изузетно тешко.Како је претходно навео, он је тог дана осетио напад панике. &quot;Када сам стигао код школе већ је била полиција, Хитна помоћ, улица је блокирана преплавила ме је паника. Почео сам да се тресем, изашао сам из кола у мајици кратких рукава, касније нисам знао од чега се више тресем од те неизвесности, панике или хладноће. У рукама сам држао телефон, нико нам ништа не говори&quot; - описао је он агонију.Након што су прошли руту од Ургентног до Тиршове, опет су се вратили до школе и тада су чули &quot;да се ради увиђај&quot;. Према његовим речима није знао како да се исконтролише. Онда је чуо објаву на радију да су убијена деца и чувар... &quot;Када сам то чуо, схватио сам о чему се ради, али мој мозак то није хтео да прихвати. Хтео сам ипак да идемо у Тиршову да проверимо, али супруга је рекла да идемо у станицу. Цело тело ми је почело да се тресе, пењем се и свестан сам да слути на несрећу. Када сам сазнао, распао сам се и за мене околина више није постојала. Сећам се да смо тражили да га видимо, плашио сам се за супругу...&quot;- испричао је.Када су сахрањивали младог, талентованог пијанисту његов отац је схватио да је то чин опраштања. Такође, навео је и да фото документацију коју су добили једноставно морали су да је погледају. &quot;Не би могао да живим са тим да не знам како ми је дете убијено. Те слике, како леже у учионици су нешто најстравичније што сам икада видео. Да пукнем од бола&quot; - рекао је он.Милош Чикић на рочишту испричао је и како је једном приликом њихов син одлучио да их изненади. &quot;Прво сам колима дошао до школе, а потом смо покупили Сузану. Дао ми је прву адресу и он и Сузана су изашли била је то продавница беле технике, поклон су ставили у гепек, нисам видео о чему се ради. Потом смо отишли на другу адресу коју је рекао, била је то златара. Ушао сам са њим и он је купио мајци накит. Када сам му рекао зашто је трошио своје паре на наше поклоне он је рекао:&quot;Хоћу да вам поклоним за све оно што ви чините за мене!&quot; Знате, ми смо живели за њега, и уживали у томе&quot; - рекао је потресени отац.Мајка дечака Сузана Чикић рекла је да је са супругом гледала фото документације са лица места. &quot;Иако су нас саветовали да то не радимо, ја сам морала. Нисам могла да живим са тим да не знам шта се десило са мојим сином. Тада смо видели да је на јакни имао рупу од метка. Први метак Андрија је избегао и завршио је у столици. Уследио је хитац у ногу, а онда у руку, метак је разнео срце и груди&quot; - испричала је мајка потресне детаље.БОНУС ВИДЕОЗа још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо &quot;на ти&quot;.Нова димензија новости, ваш &quot;Нпортал.рс&quot;.

Исповест оца убијеног детета - Немам више коме да се радујем

Ваш коментар

Нема коментара