PREPODOBNI JUSTIN ĆELIJSKI: Prepisuje mu se ovo ČUDO

Prvi svetski rat prekinuo je njegovo školovanje. Kao i mnogi sunarodnici, 1915. godine Blagoje je bio prinuđen da se povlači preko Albanije. Sa đačkom bolničkom četom stigao je u Skadar, gde se naredne godine u Crkvi Svetog Nikole zamonašio.Vreme do leta te 1916. godine proveo je na Duhovnoj akademiji u Petrogradu, a onda je, u predvečerje Oktobarske revolucije, prešao u Englesku. Tamo je na studijama u Oksfordu boravio do 1919. godine. Tu je spremao doktorsku disertaciju na temu &bdquo;Filosofija Fjodora Mihajloviča Dostojevskog&ldquo;, ali je nije odbranio jer je došao u principijelan sukob s profesorima koji nisu bili pravoslavne vere.U Srbiji je 1919. godine bio predavač na Bogosloviji u Sremskim Karlovcima, a onda odlazi u Atinu da doktorira na tamošnjem bogoslovskom fakultetu. Samo dve godine kasnije, pred sam doktorat, Sveti sinod mu bez najave ukida stipendiju. Prinuđen je da se vrati u Srbiju i opet predaje u karlovačkoj Bogosloviji. Nedugo zatim postaje urednik pravoslavnog časopisa Hrišćanski život, a njegovi komentari o nekim negativnim pojavama u sveštenstvu SPC i bogoslovskim školama nailaze na veliki odjek u javnosti i bes u visokim crkvenim krugovima.Odbranio je doktorat u Atini 1926. godine, a zatim je iz Bogoslovije u Karlovcu proteran u Prizren, gde je proveo oko godinu dana, tačno onoliko vremena koliko je trebalo da se časopis Hrišćanski život ugasi.Kad se u Češkoj javio pokret pounijaćenih pravoslavaca željnih da se vrate u prvobitnu veru, Crkva im šalje episkopa Josifa Cvijovića i Justina kao njegovog pomoćnika. Ubrzo je Sveti sinod odlučio da i njega postavi za episkopa, ali je on to odbio, smatrajući da je nedostojan tog čina. Posle toga nijednom nije biran niti predlagan za episkopa.Bio je prifesor bogoslovije u Bitolju, a od 1934. predavao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Sarađivao je s vladikom Nikolajem i bio vatreni borac protiv potpisivanja Konkordata, državnog ugovora s Vatikanom koji bi privilegovao Katoličku crkvu. Zajedno s filozofom Branislavom Petronijevićem 1938. u Beogradu osnovao je Srpsko filozofsko društvo. Bavio se prevođenjem bogoslovske literature.Na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu ostao je profesor do kraja Drugog svetskog rata. Komunisti su ga uhapsili po dolasku na vlast i od 1948. do kraja života boravio je u manastiru Ćelije kod Valjeva, gde su ga posećivala sveštena lica i vernici kako bi čuli od njega mudre reči. Jedan crkveni autor zapisao je da je Justin &bdquo;dao autentičan hrišćanski odgovor na sve izazove kojima je bio izložen hrišćanin u XX veku&ldquo;. Umro je 1979. godine.Bio je plodan pisac, a njegovo kapitalno delo je Žitije svetih u 12 knjiga. Za izdavanje su ih priredila Justinova duhovna deca, buduće vladike Atanasije Jevtić, Amfilohije Radović i Artemije Radosavljević.Srpska pravoslavna crkva proglasila ga je za svetitelja 2010. godine i slavi ga 14. juna (1. juna).Prepodobnom Justinu Ćelijskom pripisuje se i ovo čudo: godine 1952. u manastiru je bilo četrdeset sestara, a jednom im je zapretila glad &ndash; ostala im je samo jedna vangla brašna. Sestra koja je poslovala u kuhinji za večerom se požalila ostalima, a Justin je rekao: &bdquo;Molite se Bogu, Gospod brine za nas!&ldquo; Sutradan izjutra, kad je ona sestra otišla u kuhinju, našla je puna dva sanduka brašna!(Iz knjige Momčila Petrovića &quot;Koju slavu slaviš&quot;, Laguna 2020,Kurir)BONUS VIDEO:

PREPODOBNI JUSTIN ĆELIJSKI: Prepisuje mu se ovo ČUDO

Vaš komentar

Nema komentara