ПОЗНАТ ПО ГОВОРУ Српски мајор био логораш, почива у униформи

Најпознатији је по томе што се истакао у одбрани Београда током Првог светског рата. И по чувеном говору, али о томе касније.Оно што је извесно је да је био истакнути је црнорукац, у организацију га је увео његов колега са класе Панта Драшкић, каои чињеница да је бранио престоницу Србије - Београд током 1915. године.Преживевши одбрану Београда,повукаосе заједно са српском војском наКрф, а после пробоја Солунског фронта,војводаПетар Бојовићга је предложио за виши чин, међутим то није прихватио војводаСтепа Степановићуз образложење да је превише млад.У периоду 1920&minus;1930 живео је уКрушевцуса супругом Даринком, четири ћерке и сином. Први почасни грађанин Крушевца постао је 1930. године.Био је и професор, те предавао Војну администрацију на Војној академији у Београду.ГенералДушан Симовићму је27. марта1941. понудио чин генерала и место министра војске и морнарице, међутим он је то одбио уз образложење да га предлог не интересује и да је он војник.Фото: Википедија/Јавно власништвоЖивот му није био превише наклоњен. Пуковник Гавриловић је после капитулације уАприлском ратуу Сарајеву заробљен и одведен уконцентрациони логорблизуНирнберга.Из заробљеништва се вратио тек 1945. тешко болестан. Седам дана се налазио у сабирном центру на Бањици, где се мало опоравио. Потом је дошао кући, у свој стан на Славији, где је десетак дана касније умро. Сахрањен је у одрпаној униформи пуковникаЈугословенске краљевске војске, у гробници своје рођаке наНовом гробљу.Фото: ВикипедијаПричало се да је Гавриловић након повратка у Београд, хапшен од стране нове комунистичке власти, али је ове приче демантовала његова породица.Чувени говорУ народу је познат његов говор из 1915. године. До данас се не зна да ли је тај говор био стваран или не. Појављују се неки историчари који тврде да није, док неки тврде да јесте. Ипак, тај говор представља снажну метафору родољубља.У току борби за одбрануБеограда6-7. октобра1915. године,Аустријаје форсиралаДунави искрцала се на делу обале који је држао 2. батаљон 10 кадровског пука којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић.Аустријске јединице утврдиле су се иза железничког насипа на самој обали. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у Банатској улици у хрпу рушевина, али су храбри браниоци и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 m.Фото: Википедија/Јавно власништвоНепријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Прво је у напад кренуо жандармеријски одред који упркос тешким губицима није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад.Око 14.30. мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона иСремски одреди пред кафаном &bdquo;Јасеницом&ldquo; издао следећу заповест:Говор упућен браниоцима Београда (1915)Јунаци!Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.Војници! Јунаци!Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад. Међутим, снажна ватра аустријских јединица на насипу подржана ураганским дејством аустријске артиљерије одбила је и овај напад. Мајор Гавриловић је тешко рањен.Жестоки напади српске војске су се наставили све до сумрака. Аустријски положај на насипу је био угрожен и само је ноћ спасила аустријске јединице од пораза. У току ноћи 7-8. октобра Аустријанци су наставили да пребацују појачања преко Дунава.Између 8-9. октобра јединице Комбинованог одреда више нису браниле прелазе прекоСавеи Дунава већ су се извлачиле на резервне положаје. Аустријске снаге су 9. октобра 1915. године истакле Аустро-угарску и Немачку заставу на згради Старог двора.Фото: ВикипедијаИпак, постоје и подаци да мајор Гавриловић никада није одржао овај говор, већ да је говор измислиоЂорђе Роши објавио га у својим мемоарима &bdquo;На Дунавском кеју септембра 1915. године&ldquo;,књизи која је издата 1931. године, односно 16 година касније.Одакле га је касније преузео Бранислав Нушићза своју књигу &bdquo;Реторика: Наука о беседништву&ldquo;, коју је објавио 1934. године, односно 3 године после Роша, и говор се отада сматра историјском чињеницом, иако то највероватније није. Ипак, идеја жртвовања је остала.Његов говор је шведски хеви метал бендСабатон2016. године претворио у песму &bdquo;Last Dying Breath&rdquo;БОНУС ВИДЕО:

ПОЗНАТ ПО ГОВОРУ Српски мајор био логораш, почива у униформи

Vaš komentar

Nema komentara