Najpoznatiji je po tome što se istakao u odbrani Beograda tokom Prvog svetskog rata. I po čuvenom govoru, ali o tome kasnije.
Ono što je izvesno je da je bio istaknuti je crnorukac, u organizaciju ga je uveo njegov kolega sa klase Panta Draškić, kao i činjenica da je branio prestonicu Srbije - Beograd tokom 1915. godine.
Preživevši odbranu Beograda, povukao se zajedno sa srpskom vojskom na Krf, a posle proboja Solunskog fronta, vojvoda Petar Bojović ga je predložio za viši čin, međutim to nije prihvatio vojvoda Stepa Stepanović uz obrazloženje da je previše mlad.
U periodu 1920−1930 živeo je u Kruševcu sa suprugom Darinkom, četiri ćerke i sinom. Prvi počasni građanin Kruševca postao je 1930. godine.
Bio je i profesor, te predavao Vojnu administraciju na Vojnoj akademiji u Beogradu.
Pročitajte još
General Dušan Simović mu je 27. marta 1941. ponudio čin generala i mesto ministra vojske i mornarice, međutim on je to odbio uz obrazloženje da ga predlog ne interesuje i da je on vojnik.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Život mu nije bio previše naklonjen. Pukovnik Gavrilović je posle kapitulacije u Aprilskom ratu u Sarajevu zarobljen i odveden u koncentracioni logor blizu Nirnberga.
Iz zarobljeništva se vratio tek 1945. teško bolestan. Sedam dana se nalazio u sabirnom centru na Banjici, gde se malo oporavio. Potom je došao kući, u svoj stan na Slaviji, gde je desetak dana kasnije umro. Sahranjen je u odrpanoj uniformi pukovnika Jugoslovenske kraljevske vojske, u grobnici svoje rođake na Novom groblju.
Foto: Vikipedija
Pričalo se da je Gavrilović nakon povratka u Beograd, hapšen od strane nove komunističke vlasti, ali je ove priče demantovala njegova porodica.
Čuveni govor
U narodu je poznat njegov govor iz 1915. godine. Do danas se ne zna da li je taj govor bio stvaran ili ne. Pojavljuju se neki istoričari koji tvrde da nije, dok neki tvrde da jeste. Ipak, taj govor predstavlja snažnu metaforu rodoljublja.
U toku borbi za odbranu Beograda 6-7. oktobra 1915. godine, Austrija je forsirala Dunav i iskrcala se na delu obale koji je držao 2. bataljon 10 kadrovskog puka kojim je komandovao major Dragutin Gavrilović.
Austrijske jedinice utvrdile su se iza železničkog nasipa na samoj obali. Žestoko dejstvo austrijske artiljerije pretvorilo je srpske položaje u Banatskoj ulici u hrpu ruševina, ali su hrabri branioci i dalje pružali otpor. Rastojanje između srpskih i austrijskih položaja na nekim mestima nije bilo veće od 30 m.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Neprijatelju se nikako nije smelo dozvoliti da utvrdi mostobran. Prvo je u napad krenuo žandarmerijski odred koji uprkos teškim gubicima nije uspeo da potisne neprijatelja. Jedino rešenje bilo je da sve raspoložive srpske jedinice na ovom sektoru fronta izvrše opšti kontranapad.
Oko 14.30. major Gavrilović je prikupio svoja tri voda, dva voda 3. bataljona i Sremski odred i pred kafanom „Jasenicom“ izdao sledeću zapovest:
Govor upućen braniocima Beograda (1915)
Junaci!
Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.
Vojnici! Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!
Uz gromoglasni poklič srpski vojnici su krenuli u kontranapad. Međutim, snažna vatra austrijskih jedinica na nasipu podržana uraganskim dejstvom austrijske artiljerije odbila je i ovaj napad. Major Gavrilović je teško ranjen.
Žestoki napadi srpske vojske su se nastavili sve do sumraka. Austrijski položaj na nasipu je bio ugrožen i samo je noć spasila austrijske jedinice od poraza. U toku noći 7-8. oktobra Austrijanci su nastavili da prebacuju pojačanja preko Dunava.
Između 8-9. oktobra jedinice Kombinovanog odreda više nisu branile prelaze preko Save i Dunava već su se izvlačile na rezervne položaje. Austrijske snage su 9. oktobra 1915. godine istakle Austro-ugarsku i Nemačku zastavu na zgradi Starog dvora.
Foto: Vikipedija
Ipak, postoje i podaci da major Gavrilović nikada nije održao ovaj govor, već da je govor izmislio Đorđe Roš i objavio ga u svojim memoarima „Na Dunavskom keju septembra 1915. godine“, knjizi koja je izdata 1931. godine, odnosno 16 godina kasnije.
Odakle ga je kasnije preuzeo Branislav Nušić za svoju knjigu „Retorika: Nauka o besedništvu“, koju je objavio 1934. godine, odnosno 3 godine posle Roša, i govor se otada smatra istorijskom činjenicom, iako to najverovatnije nije. Ipak, ideja žrtvovanja je ostala.
NJegov govor je švedski hevi metal bend Sabaton 2016. godine pretvorio u pesmu „Last Dying Breath”
BONUS VIDEO:
