Nemački feldmaršal Aleksandar Ler, general-pukovnik „Luftvafe”, čovek koji je lično izdao naređenje Vazduhoplovnoj četvrtoj floti, da se 6. aprila 1941. godine, prvi put u istoriji bombarduju civilni ciljevi u glavnom gradu Jugoslavije. Tada je poginulo oko 6.000 Beograđana.
Upamćen je po rečenici: „Gađajte im biblioteku, da im se seme zatre!”, piše "Politika".
Takođe je manje poznato da je životno, pa i sudbinski bio vezan za ove prostore.
U zvaničnoj biografiji Austrijanca Aleksandra fon Lera, s nadimkom Saša, piše nekoliko zanimljivih podataka. Rođen je 20. maja 1885, i to u rumunskom delu Banata, u gradu Turnu Severin, od oca Nemca Fridriha. Sa majčine strane, Ruskinje Katarine Fajman, zapravo je bio pravoslavac, a srednju školu je učio i završio u Pančevu.
Tragom tog podatka istraživanje različite građe Istorijskog arhiva u Pančevu nije dalo odgovor na pitanje koju je školu Ler u „pančevačkom periodu” pohađao. NJegovog imena nema ni u fondu Mađarske državne muške građanske škole, niti u registrima ovdašnje Gimnazije. Stariji Pančevci jedino su mogli da nagađaju da je početkom 20. veka morao živeti u Donjoj, „nemačkoj” varoši, današnjem centru grada na Tamišu. Na kojoj adresi i sa kim je Ler tu živeo, kao i koliko dugo je bio Pančevac, niko ni od istorijske struke ovde nije pouzdano mogao da kaže.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Bilo kako bilo, već sa 24. godine, Lera opet susrećemo na ovim prostorima kako uhodi srpske položaje koje bi u slučaju rata trebalo bombardovati iz vazduha. On je tada prepešačio Banat, dobro upoznao teren, pa tako i sačinio prve topografske karte koje su austrougarski piloti koristili tokom Prvog svetskog rata. Otuda i objašnjenje kako to da je Saša uz ruski, rumunski i mađarski jezik odlično vladao i srpskohrvatskim.
Po završetku Vojne akademije u Beču i takoreći odmah po izbijanju Velikog rata, eto Lera opet na ovoj geografskoj širini, u svom prvom borbenom letu u životu, koji je napravio 31. avgusta 1914. godine upravo nad Beogradom, a sa nepunih trideset leta, on već komanduje i austrougarskim bataljonom – opet i baš protiv Srbije.
U Prvom svetskom ratu učestvuje kao Austrijanac i komanduje austrougarskim bataljonom protiv Srbije. Bio je dva puta ranjavan. Jedno vreme je bio komandant 85. pešadijskog puka stacioniranog u Višegradu. Čin majora je dobio na kraju Prvog svetskog rata.
Nakon rata, aktivno usavršava svoja vojnička znanja. U čin potpukovnika je unapređen 1921, a u čin pukovnika 1928. Čin general-majora dobija 1934. Bio je glavni Hitlerov poverenik u Austriji i pripremao Hitlerov dolazak na vlast. Po Anšlusu Austrije 1938. Ler je postao komandant nemačke vazduhoplovne flote na teritoriji Austrije (Kommandeur Luftwaffenkommando Ostmark). Ubrzo je unapređen u čin general-lajtnanta 24. marta 1938.
Komandant 4. nemačke vazduhoplovne flote je postao 1939. Kao komandant flote učestvovao je u napadu na Poljsku septembra 1939. Kao zasluge za munjeviti slom Poljske od Hitlera je dobio „Konjički krst“ i „Krst za hrabrost“, a od Hermana Geringa je dobio „Zlatni letački krst“. NJegova avijacija je sadejstvovala u borbama na zapadnom frontu (Francuska, Belgija i Holandija).
Kao zapovednik 4. vazduhoplovne flote učestvovao je u napadu na Jugoslaviju aprila 1941. (rukovodio je bombardovanjem Beograda), komandovao je u napadu na Grčku (Krit) i na SSSR. Čin general-pukovnika je dobio na Krimu 3. maja 1941. godine.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Od avgusta 1942. komanduje 12. armijom na Balkanu kao komandant nemačkih trupa na Jugoistoku. Kao komandant Jugoistoka organizovao je dve veće operacije protiv ustanika u NDH (Operacija Vajs) i u Crnoj Gori (Operacija Švarc). Kao glavni planer Operacije Vajs, general Aleksander Loer je na jednoj konferenciji u Zagrebu, pretačući u direktivu Hitlerove odrednice, izričito rekao da želi "potpuni mir, pa makar to bio mir groblja".
Prvog januara 1943. 12. armija preformirana je u Armijsku grupu E, a Ler je postavljen za komandanta. Na njenom čelu ostao je do kraja rata.
Komandant Jugoistoka bio je do 26. avgusta 1943, kada je formiran štab Armijske grupe F u Beogradu pod komandom Maksimilijana fon Vajhsa, kojoj je Armijska grupa E potčinjena. Zona odgovornosti Lerove armijske grupe ograničena je na Grčku. Od septembra 1944. rukovodio je povlačenjem nemačkih trupa iz Grčke i Albanije kroz Jugoslaviju.
Marta 1945. učestvovao je sa delom svojih snaga u neuspešnoj nemačkoj protivofanzivi u Mađarskoj. Krajem marta iste godine, ukidanjem štaba Armijske grupe F, ponovo je postavljen za komandanta Jugoistoka, a sredinom aprila njegovo komandno područje se proširuje do reke Soče. Krajem aprila pod njegovu komandu stavljen je 97. korpus u Istri iz sastava grupe armija C.
Uspeo je da pobegne u Austriju pred kraj maja 1945, ali su ga tu zarobili engleski vojnici i predali jugoslovenskim vlastima.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
- U 16:34 general Vinter javlja, da je štab general-pukovnika Lera (Loehhr), izgleda, pao u ruke Tita, navodi se u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta od 11. maja 1945.
U vojnom zatvoru u Beogradu je proveo od juna 1945. do februara 1947.
Suđeno mu je na procesu protiv visokih nemačkih komandanata i zapovednika u Jugoslaviji od 5 do 13. februara 1947. pred Vojnim sudom 3. Jugoslovenske armije u Beogradu. Kao ratni zločinac osuđen je na smrtnu kaznu.
Streljan je 26. februara 1947. u Beogradu.
BONUS VIDEO:
