Naime, čak i u svetskim razmerama, direktan sudar dva aviona u letu izuzetno je redak, a upravo se to dogodilo na nebu iznad Vrbovca, oko 35 kilometara od Zagreba, 10. septembra 1976. godine.
Jugoslavija se tada, u vreme Hladnog rata, nalazila na međi istoka i zapada. Preleti iznad teritorije SFRJ bili su učestali, jer mnoge zapadne avio-kompanije nisu mogle da lete iznad teritorija zemalja Istočne Evrope, koje su bile pod uticajem tadašnjeg Sovjetskog saveza.
Avion DC-9 u vlasništvu jugoslovenske kompanije Inex Adria poleteo je u 10.48 iz Splita za Keln/Bon sa pet članova posade i 108 putnika. Nešto ranije, sa londonskog aerodroma Hitrou u Tursku je poleteo još jedan avion, Hoker Sideli Trident 3B u vlasništvu Britiš ervejza, sa 54 putnika i devet članova posade.
Avionima su upravljali iskusni piloti, za kojima je bilo više od 10.000 sati letenja.
"Imate avion pred vama"
Kontrola leta: Koji je vaš sadašnji nivo leta?
Pročitajte još
JP550: 327.
Kontrola leta: Zadržite se sada na toj visini i javite prolazak Zagreba.
JP550: Kojoj visini?
Kontrola leta: Na kojoj ste sada u penjanju, jer… E, imate avion pred vama, na ISN 335 sa leva na desno.
JP550: Ok. Ostajemo tačno 330.
Bila je to poslednja poruka aviona Inex Adria. Sudar se, prema izveštaju o avionskoj nesreći koji je 1982. sačinio Jugoslovenski komitet za transport i komunikaciju, dogodio u 10:14:41. Avioni su se sudarili na visini od 10.000 metara pri brzini od oko 900 km/h.
Pregledom olupine utvrđeno je da je levo krilo aviona Inex Adria preseklo pilotsku kabinu i prednji putnički deo aviona Britiš Ervejz. Eksplozivna dekompresija Tridenta izazvala je raspad prednjeg trupa - Trident je pao, udario repom o zemlju i proklizao na kratkoj udaljenosti. DC-9, koji je izgubio više od trećine levog krila, odmah je zaronio nosem i srušio se na zemlju, udarivši prvo u desno krilo. Niko od 176 ljudi u oba aviona nije preživeo.
Policajac koji je među prvima stigao na mesto nesreće prijavio je bebu na zemlji koja „i dalje pokazuje slabe znake života pored britanskog aviona, ali čak i da je hitna pomoć stigla pre mene, bilo je prekasno da se spasi".
Krivac za nesreću bila je Kontrola letenja u Zagrebu. Uprkos činjenici da je saobraćaj iznad Jugoslavije bio gust, tehnologija koju su koristili zaposleni u Kontroli letenja bila je stara i nedovoljno dobra. Osim toga, tih godina je hronično nedostajalo kvalifikovanih ljudi koji bi mogli da obavljaju ovaj komplikovan posao, piše Index.hr.
Na kraju je došlo do toga da je kontrola letenja kasno obavestila jedan od aviona da ne poleće. Da je informacija o kontroli leta stigla u avion nekoliko sekundi ranije, nesreća bi verovatno bila izbegnuta.
Kontrolor letenja Gradimir Tasić (28) proglašen je krivim i osuđen na sedam godina zatvora. Međutim, kazna mu je brzo smanjena zbog pobune njegovih kolega. Naime, on je tri dana zaredom radio u smeni od 12 sati jer je nedostajalo osoblja.
Delovi tela i aviona padali sa neba
Vrbovčani ne mogu da zaborave ono što se tog septembarskog dana odvijalo na nebu iznad njihovih glava. Sudeći po njihovim kasnijim svedočenjima, prvo se začula velika eksplozija, nešto kao udar groma.
Ali onda su videli dva aviona kako padaju sa neba. Jedan je padao pravo, drugi je kružio. Delovi aviona, torbe, flaše i druge lične stvari putnika padale su u radijusu od nekoliko kilometara. Ali tela koja su padala sa neba bila su mnogo strašniji prizor. Neka su bili presečena na pola, a neka su padala još uvek vezana na svoja sedišta.
Među poginulima, najbrojniji su bili Nemci, tačnije stanovnici Zapadne Nemačke koji su se vraćali sa letovanja. Zato je ova nesreća bila velika vest i u svetskoj javnosti.
Porodice nastradalih su dugo posle nesreće obilazile mesto pada aviona, a na jednom mestu je bio i mali krst koji je simbolizovao sećanje na katastrofu.
Nesreća je, inače, ostala zapamćena kao jedina u istoriji Britiš Ervejza sa smrtnim ishodom i jedna od najvećih na prostoru bivše Jugoslavije.
Tužba protiv Srbije
Pred sudovima u Srbiji, koju Ustavni sud u presudi iz 2016. koja se odnosi na ovaj slučaj definiše kao jednu od pravnih naslednica SFRJ, vođene su dve parnice za naknadu štete, piše "Radio Slobodna Evropa".
Jedna je ona koju je pokrenuo Britiš Ervejz, a koja je završila na sudu u Strazburu. Pre toga, decenijama unazad, postupak je vođen pred svim instancama sudova nadležnim za privredne prestupe, pa je tako dospeo i do Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda Srbije.
Prvu tužbu za naknadu štete Britiš Ervejz je podneo tri godine nakon nesreće Okružnom sudu u Beogradu u septembru 1979. godine protiv SFRJ – Savezne uprave za kontrolu letenja.
Okružnom sudu je bilo potrebno 32 godine da presudi u korist Britiš Ervejza i naloži Srbiji da isplati britanskoj avio kompaniji naknadu štete u iznosu od današnjih nešto više od milion evra. Nakon toga drugostepeni, apelacioni sud je preinačio tu odluku.
Usledila je pravna bitka dve strane, koja i danas traje.
Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Srbiji, 2012. godine doneo je presudu u kojoj je većinom odbio žalbe Britiš Ervejza na presude apelacionih sudova koje su osporavale iznos i način obračuna naknade štete.
Britiš Ervejz se zatim žalio Ustavnom sudu Srbije. Avio kompanija žalila se na povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.
Četiri godine kasnije, 2016. Ustavni sud donosi odluku kojom je utvrđeno da je povređeno pravo Britiš Ervejza na suđenje u razumnom roku, ali ne i da je povređeno pravo na pravično suđenje.
Nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva u Srbiji, Britiš Ervejz se obraća Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, koji je u septembru 2021. zatražio je od britanske avio kompanije i države Srbije da odgovore na dodatna pitanja u postupku.
Paralelno sa tim, devetnaest članova porodica preminulih vodili su parnični postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete pred sudovima u Beogradu. Reč je uglavnom o članovima porodica letačkog osoblja Britiš Ervejza. Nije poznato koliku su naknadu tražili.
BONUS VIDEO:
