Немачки фелдмаршал Александар Лер, генерал-пуковник „Луфтвафе”, човек који је лично издао наређење Ваздухопловној четвртој флоти, да се 6. априла 1941. године, први пут у историји бомбардују цивилни циљеви у главном граду Југославије. Тада је погинуло око 6.000 Београђана.
Упамћен је по реченици: „Гађајте им библиотеку, да им се семе затре!”, пише "Политика".
Такође је мање познато да је животно, па и судбински био везан за ове просторе.
У званичној биографији Аустријанца Александра фон Лера, с надимком Саша, пише неколико занимљивих података. Рођен је 20. маја 1885, и то у румунском делу Баната, у граду Турну Северин, од оца Немца Фридриха. Са мајчине стране, Рускиње Катарине Фајман, заправо је био православац, а средњу школу је учио и завршио у Панчеву.
Трагом тог податка истраживање различите грађе Историјског архива у Панчеву није дало одговор на питање коју је школу Лер у „панчевачком периоду” похађао. Његовог имена нема ни у фонду Мађарске државне мушке грађанске школе, нити у регистрима овдашње Гимназије. Старији Панчевци једино су могли да нагађају да је почетком 20. века морао живети у Доњој, „немачкој” вароши, данашњем центру града на Тамишу. На којој адреси и са ким је Лер ту живео, као и колико дуго је био Панчевац, нико ни од историјске струке овде није поуздано могао да каже.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Било како било, већ са 24. године, Лера опет сусрећемо на овим просторима како уходи српске положаје које би у случају рата требало бомбардовати из ваздуха. Он је тада препешачио Банат, добро упознао терен, па тако и сачинио прве топографске карте које су аустроугарски пилоти користили током Првог светског рата. Отуда и објашњење како то да је Саша уз руски, румунски и мађарски језик одлично владао и српскохрватским.
По завршетку Војне академије у Бечу и такорећи одмах по избијању Великог рата, ето Лера опет на овој географској ширини, у свом првом борбеном лету у животу, који је направио 31. августа 1914. године управо над Београдом, а са непуних тридесет лета, он већ командује и аустроугарским батаљоном – опет и баш против Србије.
У Првом светском рату учествује као Аустријанац и командује аустроугарским батаљоном против Србије. Био је два пута рањаван. Једно време је био командант 85. пешадијског пука стационираног у Вишеграду. Чин мајора је добио на крају Првог светског рата.
Након рата, активно усавршава своја војничка знања. У чин потпуковника је унапређен 1921, а у чин пуковника 1928. Чин генерал-мајора добија 1934. Био је главни Хитлеров повереник у Аустрији и припремао Хитлеров долазак на власт. По Аншлусу Аустрије 1938. Лер је постао командант немачке ваздухопловне флоте на територији Аустрије (Kommandeur Luftwaffenkommando Ostmark). Убрзо је унапређен у чин генерал-лајтнанта 24. марта 1938.
Командант 4. немачке ваздухопловне флоте је постао 1939. Као командант флоте учествовао је у нападу на Пољску септембра 1939. Као заслуге за муњевити слом Пољске од Хитлера је добио „Коњички крст“ и „Крст за храброст“, а од Хермана Геринга је добио „Златни летачки крст“. Његова авијација је садејствовала у борбама на западном фронту (Француска, Белгија и Холандија).
Као заповедник 4. ваздухопловне флоте учествовао је у нападу на Југославију априла 1941. (руководио је бомбардовањем Београда), командовао је у нападу на Грчку (Крит) и на СССР. Чин генерал-пуковника је добио на Криму 3. маја 1941. године.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Од августа 1942. командује 12. армијом на Балкану као командант немачких трупа на Југоистоку. Као командант Југоистока организовао је две веће операције против устаника у НДХ (Операција Вајс) и у Црној Гори (Операција Шварц). Као главни планер Операције Вајс, генерал Александер Лоер је на једној конференцији у Загребу, претачући у директиву Хитлерове одреднице, изричито рекао да жели "потпуни мир, па макар то био мир гробља".
Првог јануара 1943. 12. армија преформирана је у Армијску групу Е, а Лер је постављен за команданта. На њеном челу остао је до краја рата.
Командант Југоистока био је до 26. августа 1943, када је формиран штаб Армијске групе Ф у Београду под командом Максимилијана фон Вајхса, којој је Армијска група Е потчињена. Зона одговорности Лерове армијске групе ограничена је на Грчку. Од септембра 1944. руководио је повлачењем немачких трупа из Грчке и Албаније кроз Југославију.
Марта 1945. учествовао је са делом својих снага у неуспешној немачкој противофанзиви у Мађарској. Крајем марта исте године, укидањем штаба Армијске групе Ф, поново је постављен за команданта Југоистока, а средином априла његово командно подручје се проширује до реке Соче. Крајем априла под његову команду стављен је 97. корпус у Истри из састава групе армија Ц.
Успео је да побегне у Аустрију пред крај маја 1945, али су га ту заробили енглески војници и предали југословенским властима.
Фото: Википедија/Јавно власништво
- У 16:34 генерал Винтер јавља, да је штаб генерал-пуковника Лера (Лоеххр), изгледа, пао у руке Тита, наводи се у Ратном дневнику Врховне команде Вермахта од 11. маја 1945.
У војном затвору у Београду је провео од јуна 1945. до фебруара 1947.
Суђено му је на процесу против високих немачких команданата и заповедника у Југославији од 5 до 13. фебруара 1947. пред Војним судом 3. Југословенске армије у Београду. Као ратни злочинац осуђен је на смртну казну.
Стрељан је 26. фебруара 1947. у Београду.
БОНУС ВИДЕО:
