ŽIVOT STALJINOVOG SINA: Od pljačke banke do ratnog zarobljenika

Nakon što je opljačkao banku 1907. godine, Josif Visarionovič DŽugašvili, zajedno sa suprugom i tek rođenim sinom beži u Azerbejdžan. Usput Ekatarina dobija tifus i umire sa samo 22 godine. Mnogi njegovi prijatelji svedoče da je u ovom periodu budući sovjetski diktator odlučio da promeni ime u Josif Staljin tj. &quot;Čovek od čelika&quot; i svoj život posveti revoluciji.Sina Jakova poverio je na čuvanje porodici svoje preminule supruge u Tbilisiju. Jakov DŽugašvili odrastao je u osetljivog i povučenog mladića, po kog je 1921. godine otac poslao ljude što je pokrenulo niz događaja koji će se na kraju završiti tragično.Svedoci navode da je Staljin - baš kao i njega njegov otac - fizički i emocionalno zlostavljao starijeg sina. Odnos između njih dvojice je postao izuzetno napet kada je krajem 1920-ih Jakov upoznao mladu Zoju Gunin - ćerku pravoslavnog sveštenika.Kada su rešili da se venčaju i otišli da saopšte Staljinu vest, on se toliko razbesneo da je devojka pobegla, a Jakov je u stanju delirijuma ispalio sebi metak u grudi. Iako je do venčanja na kraju došlo, nakon smrti ćerke rešili su se razvedu.Na insistiranje oca, 1941. godine upisuje Artiljerijsku akademiju Crvene armije i mesec dana pre nemačke invazije na SSSR dobija čin poručnika. Iako je bio rezervista u armiji, kada je izbio rat Staljin ga je nazvao i povikao preko slušalice: &quot;Idi i bori se!&quot;.RAT I ZAROBLJENIŠTVONIJE DUGO bio na bojnom polju. Već početkom jula 1941. godine, pripadnici njegove 20. armije predali su se nemačkim trupama u Belorusiji. Nekoliko vojnika otkrilo je Nemcima njegov identitet. Nacisti su se prema njemu odnosili civilizovano, a tokom ispitivanja su tražili da im priča više o ličnim i političkim stavovima. Želeli da im se pridruži i da bi pokazali kako je Staljina izdao rođeni sin.Nacistička propagandna mašinerija je ubrzo proširila lažne vesti da Jakov DŽugašvili nije uhapšen, nego da se dobrovoljno predao, u šta je Staljin prvobitno i poverovao. Vremenom su stigle informacije koje potvrdile Staljinu da je vest laž i deo propagande.Otac je nekoliko puta pokušao da spasi sina, ali bezuspešno. Otprilike u isto vreme, Hitler je ponudio Staljinu dogovor: Nemci će njegovog sina zameniti za feldmaršala Fridriha Paulusa, kog su Rusi zarobili kod Staljingrada. Kao odgovor, Staljin je navodno rekao: &quot;Ne menjam feldmaršale za poručnike.&quot;Maršal Georgij Žukov je povodom ovoga u svom dnevniku zapisao Staljinove reči: &quot;Jakov neće izaći iz zatočeništva. Fašisti će ga streljati... Ne, Jakov bi više voleo smrt, nego izdaju otadžbine.&quot;Ovo se pokazalo tačnim jer je 14. aprila 1943. godine, pobegao iz nacističkog koncentracionog logora Zaksenhauzen kroz lavirint žica i stigao do ograde na ivici kampa.Prema izjavama svedoka, on je u tom trenutku povikao na obližnjeg stražara: &quot;Ne budi kukavica! Pucaj, pucaj!&quot;A onda se uhvatio za električnu ogradu, nakon čega je na njega ispaljen metak.Verzija priče koju su izneli nacisti kaže da je Jakov DŽugašvili ubijen tokom neuspešnog bekstva, a istoričari danas smatraju da je ovo zapravo bio čin samoubistva jer se osećao napušteno od strane oca.Stručnjak za Drugi svetski rat, profesor DŽon Erikson rekao je da je njegova 12-godišnja istraga otkrila kako je stražar sigurno pucao u Jakova četiri puta, ali tek nakon što je ovaj bio mrtav.Po završetku rata, Staljin je ponudio nagradu onome ko da bilo kakve informacije o smrtinjegovog sina jer nije znao gde i kako je streljan.Američka i britanska obaveštajna služba pronašle su nemački dosije o Jakovu koji je uključivao nalaz sa obdukcije, iskaze čuvara i zatvorenika, slike tela i pismo nacističkog komandanta Hajnriha Himlera u kom potvrđuje smrt Staljinovog sina.Američki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil odlučili su da ovu informaciju prećute Staljinu kako bi ga poštedeli lične patnje.Jakov DŽugašvili je 1977. godine posthumno odlikovan Ordenom Otadžbinskog rata prve klase.(nacionalnageografija)BONUS VIDEO:

ŽIVOT STALJINOVOG SINA: Od pljačke banke do ratnog zarobljenika

Vaš komentar

Nema komentara