Nakon što je opljačkao banku 1907. godine, Josif Visarionovič DŽugašvili, zajedno sa suprugom i tek rođenim sinom beži u Azerbejdžan. Usput Ekatarina dobija tifus i umire sa samo 22 godine. Mnogi njegovi prijatelji svedoče da je u ovom periodu budući sovjetski diktator odlučio da promeni ime u Josif Staljin tj. "Čovek od čelika" i svoj život posveti revoluciji.
Sina Jakova poverio je na čuvanje porodici svoje preminule supruge u Tbilisiju. Jakov DŽugašvili odrastao je u osetljivog i povučenog mladića, po kog je 1921. godine otac poslao ljude što je pokrenulo niz događaja koji će se na kraju završiti tragično.
Svedoci navode da je Staljin - baš kao i njega njegov otac - fizički i emocionalno zlostavljao starijeg sina. Odnos između njih dvojice je postao izuzetno napet kada je krajem 1920-ih Jakov upoznao mladu Zoju Gunin - ćerku pravoslavnog sveštenika.
Kada su rešili da se venčaju i otišli da saopšte Staljinu vest, on se toliko razbesneo da je devojka pobegla, a Jakov je u stanju delirijuma ispalio sebi metak u grudi. Iako je do venčanja na kraju došlo, nakon smrti ćerke rešili su se razvedu.
Na insistiranje oca, 1941. godine upisuje Artiljerijsku akademiju Crvene armije i mesec dana pre nemačke invazije na SSSR dobija čin poručnika. Iako je bio rezervista u armiji, kada je izbio rat Staljin ga je nazvao i povikao preko slušalice: "Idi i bori se!".
Pročitajte još
RAT I ZAROBLJENIŠTVO
NIJE DUGO bio na bojnom polju. Već početkom jula 1941. godine, pripadnici njegove 20. armije predali su se nemačkim trupama u Belorusiji. Nekoliko vojnika otkrilo je Nemcima njegov identitet. Nacisti su se prema njemu odnosili civilizovano, a tokom ispitivanja su tražili da im priča više o ličnim i političkim stavovima. Želeli da im se pridruži i da bi pokazali kako je Staljina izdao rođeni sin.
Nacistička propagandna mašinerija je ubrzo proširila lažne vesti da Jakov DŽugašvili nije uhapšen, nego da se dobrovoljno predao, u šta je Staljin prvobitno i poverovao. Vremenom su stigle informacije koje potvrdile Staljinu da je vest laž i deo propagande.
Otac je nekoliko puta pokušao da spasi sina, ali bezuspešno. Otprilike u isto vreme, Hitler je ponudio Staljinu dogovor: Nemci će njegovog sina zameniti za feldmaršala Fridriha Paulusa, kog su Rusi zarobili kod Staljingrada. Kao odgovor, Staljin je navodno rekao: "Ne menjam feldmaršale za poručnike."
Maršal Georgij Žukov je povodom ovoga u svom dnevniku zapisao Staljinove reči: "Jakov neće izaći iz zatočeništva. Fašisti će ga streljati... Ne, Jakov bi više voleo smrt, nego izdaju otadžbine."
Ovo se pokazalo tačnim jer je 14. aprila 1943. godine, pobegao iz nacističkog koncentracionog logora Zaksenhauzen kroz lavirint žica i stigao do ograde na ivici kampa.
Prema izjavama svedoka, on je u tom trenutku povikao na obližnjeg stražara: "Ne budi kukavica! Pucaj, pucaj!"A onda se uhvatio za električnu ogradu, nakon čega je na njega ispaljen metak.
Verzija priče koju su izneli nacisti kaže da je Jakov DŽugašvili ubijen tokom neuspešnog bekstva, a istoričari danas smatraju da je ovo zapravo bio čin samoubistva jer se osećao napušteno od strane oca.
Stručnjak za Drugi svetski rat, profesor DŽon Erikson rekao je da je njegova 12-godišnja istraga otkrila kako je stražar sigurno pucao u Jakova četiri puta, ali tek nakon što je ovaj bio mrtav.
Po završetku rata, Staljin je ponudio nagradu onome ko da bilo kakve informacije o smrtinjegovog sina jer nije znao gde i kako je streljan.
Američka i britanska obaveštajna služba pronašle su nemački dosije o Jakovu koji je uključivao nalaz sa obdukcije, iskaze čuvara i zatvorenika, slike tela i pismo nacističkog komandanta Hajnriha Himlera u kom potvrđuje smrt Staljinovog sina.
Američki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil odlučili su da ovu informaciju prećute Staljinu kako bi ga poštedeli lične patnje.
Jakov DŽugašvili je 1977. godine posthumno odlikovan Ordenom Otadžbinskog rata prve klase.
(nacionalnageografija)
BONUS VIDEO:
