Svoj nepristupačni dom Maksim napušta samo dva puta nedeljno, kako bi se pomolio sa sledbenicima, ali put nije nimalo jednostavan – do tla ga deli dvedestek minuta, koliko mu treba da se spusti niz metalne merdevine.
Maksim se ne plaši visine, naprotiv, pre nego što je došao u manastir radio je kao kranista.
„Ovde gore u tišini možete osetiti Božje prisustvo“, rekao je za britanski San.
Foto: Amos Chapple / Shutterstock Editorial / Profimedia
Na vrhu Stuba života, kako ga mnogu nazivaju, nalaze se ostaci crkve iz 9. ili 10. veka i mala koliba sa krevetom. Međutim, kada je davnih dana stigao na ovo neobično mesto Kavtaradže je neko vreme spavao u starom frižideru.
Pre nego što je postao monah, Maksim je kratko bio u zatvoru, gde je doživeo prosvetljenje i shvatio da mu je potrebna velika promena.
Pročitajte još
„Kao mlad sam pio, prodavao sam drogu, nema šta nisam radio. Kada sam završio u zatvoru znao sam da je vreme za promenu“, prisetio se.
Foto: Amos Chapple / Shutterstock Editorial / Profimedia
„Nekada sam sa prijateljima pio u okolnim brdima i gledao u ovo neverovatno mesto gde se zemlja spaja s nebom. Znali smo da su u davna vremena tamo živeli monasi, osećao sam veliko poštovanje“.
Hrišćani su zaista živeli na vrhovima stena da bi „izbegli iskušenja sveta“, sve dok ta praksa nije prekinuta u 15. veku.
Maksim je odlučio da se nastani na vrhu i da kroz molitvu i čitanje izgradi sopstveni odnos s Bogom.
Foto: Amos Chapple / Shutterstock Editorial / Profimedia
Problematični ljudi dolaze da razgovaraju sa monahom, koji i sam ima burnu prošlost. Gosti manastira mole se sedam sati dnevno i pomožu u poslovima, uključujući podizanje egzistencijalnih stvari domaćinu (dostavljaju uz pomoć mehanizma koji se pokreće ručno iz podnožja stene).
Maksim uživa u tišini i pogledu na planine Kavkaza – isti pogled već više od dve decenije.
BONUS VIDEO:
