Proslavio se sa Idolima, pa devet godina vozio tramvaj

I danas svira u bluz-rok bendu &quot;Zona B&quot;, ali mnogi ne znaju da se Zdenko nije bavio samo muzikom. O tome kako je odlučio da se posle raspada Idola zaposli kao vozač tramvaja, ali i drugim poslovima koje je radio, basista je govorio za &quot;TV Novosti&quot; daleke 1994. godine. Tekst prenosimo u celosti:Retko ko će u dobroćudnom buci koji se široko osmehuje sa &quot;C marketove&quot; novčanice od 11 dinara, prepoznati Zdenka kolara, basistu nekad veoma popularnog, gotovo kultnog sastava &quot;Idoli&quot;. Mnogi će se pre prisetiti da ih je ovaj momak nekad vozio tramvajem. U njima je proveo, na svim linijama, devet godina, potpuno neopterećen slavom i popularnošću iz osamdesetih.Zdenko je, otkako zna za sebe, voleo muziku i stalno nešto &quot;tamburao&quot;, isprva po kući, a zatim i u školi. Čini se ipak da je za neko ozbiljnije bavljenje presudilo druženje sa Vladom Divljanom.- Vlada i ja smo prve komšije, delio nas je samo zid. Stalno smo nešto muvali, komponovali, sviruckali. Pvri javni nastup imali smo u školi, na jednoj priredbi. Pevali smo &quot;Čovek i njegov pas&quot; od Korni grupe. Sanjali smo o nastupima na festivalu, maštali da i mi jednog dana postanemo priznati kantautori, kao što su bili Ivica Pecl, Đelo Jusić, Vlada i Bajka ili &quot;S vremena na vreme&quot;. Dopadala nam se akustična muzika.Foto: Jutjub printskrin/GaudiumNešto kasnije, zajedno sa još trojicom komšija, Vlada i Zdenko osnovali su bend, koji je čak stigao i do poslednjeg bum festivala u Novom Sadu. Ipak, nisu bili dovoljno dobri da bi snimili ploču, jer se u to vreme do bilo kakvog nosača zvuka teško dolazilo. Ubrzo su se rasturili, a Vlada, Zdenko i bubnjar Boža su negde s proleća &#39;79 osnovali IdoleKrenulo je prvo s poziranjem za omladinske časopise, a onda im se učinilo da bi mogli da naprave &quot;pravu&quot; grupu. Veoma brzo su postali popularni, pre nego što su izdali ijednu ploču. Frka je nastala zahvaljujući tome što su &quot;puštali buve&quot; pravim osobama. Stanovali su u centru i znali &quot;brze na jeziku&quot; koji su sve tračeve kazivali tamo gde treba. Rezultati su se pokazali veoma brzo - postali su prepoznatljivi i pre nego što ih je iko čuo.Sa prvim singlom, &quot;Retko te viđam sa devojkama&quot;, koji je izdao časopis &quot;Vidici&quot;, tek su napravili zbrku, jer je zbog pritajenog homoseksualizma bio zabranjen na gotovo svim stanicama. A onda su se pojavili &quot;Maljčiki&quot;, pevljiva pesmica o životu ruskih trudbenika i duh je izašao iz boce.Foto: reprint TV NovostiUbrzo su nastupali i kao predgrupa Bijelom dugmetu pred 12 hiljada ljudi, a dogovorena je i saradnja sa Goranom Bregovićem. Tada je nastao i čuveni &quot;Paket aranžman&quot;, kompilacija sa grupama &quot;Šarlo akrobata&quot; i &quot;Električni orgazam&quot; koji je označio prekretnicu u muzičkom životu grada. Svi su potpuno otkačili &quot;Maljčikima&quot;, &quot;Zlatnim papagajem&quot;... Prepoznavali su ih gde god se pojave, tražili autograme.Još se pamti i prepričava koncert na FDU, koji nigde nije bio najavljen. Tada je publika srušila čitav jedan stakleni zid. Posle je usledila i zajednička turneja sa zagrebačkom grupom &quot;Film&quot; maksi singl, koji je potvrdio njihove kvalitete, ali zato prvi album nije dao očekivane rezultate.- Dugo smo, uz mnogo muka i nevolja uradili ploču &quot;Odbrana i poslednji dani&quot;. Izgleda da je mnogi nisu razumeli. Asocirala je na Vizantiju, bilo je tu i ćirilice, krstova, ali nije nam bila namera da ikog isprovociramo. I danas mislim da je Balkan Bogom dana zemlja, raskrsnica kulture, tradicije i baštine istoka i zapada i da je treba iskoristiti valjano.Posle ove ploče, odsvirao je jednu kraću turneju i otišao u vojsku, čime je potpuno izgubio nit s bendom, koji je u međuvremenu izdao još jedan, rado slušan album &quot;Čokolada&quot;. Bila je to 1982. i čini mu se da je tikva tada počela da puca.- Više nismo bili isti, probe nam nisu više pričinjavale zadovoljstvo, nego obavezu, postajale su sve veći teret. Shvatio sam da smo nestali, trajali smo još do filma &quot;Šest dana juna&quot;, za koji smo uradili muziku - i razišli se. Da smo valjali verovatno bi postojali i dan-danas. Možda nam je bila potrebna pauza od godinu-dve. Ko zna?!Još je bio student mašinstva, iako nije baš često posećivao fakultet. Nekako u to vreme GSP je tražio vozače.- Hteo sam, onako iz zezanja, da budem malo i radnik u privredi. Iako je bilo poziva iz drugih bendova, razočarenje s Idolima je bilo preveliko da bih mogao da ih prihvatim. I postao sam tramvajdžija. Trudio se da budem vredan i marljiv i posao uradim maksimalno pošteno.Nije mu smetalo što je svetlosti pozornice i aplauze zamenio vozačkom kabinom. Ipak, umeo je povremeno da za dugih vožnji s kraja na kraj grada, kad se šine otegnu, odvrne na vokmenu, od kojeg se nikad nije odvajao, žestok bluz. Onako, do daske...U početku su ga ljudi i prepoznavali, a mnogi nisu mogli da poveruju da je to on. Većini je odgovarao da su ga zamenili sa bratom. Tek ponekad bi oćutao...Bilo je i devojčica koje su tražile autogram, a nisu mogle da se sete ko je i odakle im je poznat. Jedna je pogodila da je svirao u Idolima, a tek posle savetovanja sa društvom, prisetila se i imena...Foto: TV K1 printskrinMarljiv i profesionalan, nijedan posao nije odbijao.- Vozio sam šta mi daju. Najčešće &quot;dvojku&quot;, koja je prilično zamorna linija. Na njoj sam zaradio i spondilozu, šofersku bolest. Doduše, tešila me činjenica da je to i direktorsko oboljenje.Dugo je radio u prvoj smeni, ustajao u dva noću da prvi istera tramvaj iz deopa. I pamti da je često hitajući na posao, pravio i prtine u snegu.- Najstrašnije je bilo jedne zime pre sedam godina. Vozio sam &quot;trojku&quot; za Kneževac. Na početnoj stanici ušlo je samo nekoliko putnika. Vrata nisu mogla da se zatvore, grejanja nije bilo. Napolju minus dvadeset, puca drvo. LJudi mole da bar malo zagrejem, a meni se i usta zaledila. Morao sam da izađem da optrčim dva-tri kruga oko tramvaja, da bih mogao da nastavim vožnju. Tako sam prošao kroz pravi soc-realistički period i oseti &quot;Maljčike&quot; na svojoj koži.U međuvremenu se malo ogledao i u glumi: pojavljivao se u mnogim spotovima. Postao je prepoznatljiv. I kad su ljudi iz agencije &quot;Spektra&quot; osmišljavali novu kampanju za &quot;C market&quot; upravo su njega imali na umu. Prvo je snimljen spot u kojem nabraja na hiljade proizvoda. Bio je veoma zapažen, dobijao je i nagrade na festivalima, pa su u &quot;C marketu&quot; odlučili da postani pravi zaštitni znak firme. Priznaje da je to bilo veoma lepo i prijatno iskustvo.- Imam sreće da gotovo uvek radim sa vedrim i veselim ljudima, jer sam i ja takav. Nikako mi ne prijaju tmurne i namrštene face. Dok smo snimali, bio sam veoma dobro raspoložen i izvaljivao svakojake bisere, izmišljao u trenu najšašavije namirnice. Bilo bi zanimljivo da se od tog materijala napravi čak i jedan antispot. I čini mi se da odatle imam mnogo više lepih uspomena, nego od drugih stvari kojima sam se bavio.Muziku nikad nije potpuno napustio. Sada svira sa prijateljima u grupi &quot;Zona B&quot;. Nastupaju kad im se svidi i kad su raspoloženi, bez ikakvog grča i napora. I sasvim ozbiljno tvrdi da je, što je stariji, sve bolji muzičar i da će najbolju ploču verovatno snimiti tek u osamdesetoj.Da ne voli da se vezuje samo za jedan posao svedoči i rad u &quot;Pingvinu&quot;. Tamo je tonski snimatelj, dopadaju mu se i radio i saradnici. Priznaje da će uvek rado prihvatiti izazov i pokušati nešto novo, zanimljivo i neobično. Nimalo ne pati zbog toga što ga sad deca prepoznaju kao čiku s &quot;C marketove&quot; novčanice, a ne kao jednog od Idola...BONUS VIDEO:

Proslavio se sa Idolima, pa devet godina vozio tramvaj

Vaš komentar

Nema komentara