Прославио се са Идолима, па девет година возио трамвај

И данас свира у блуз-рок бенду &quot;Зона Б&quot;, али многи не знају да се Зденко није бавио само музиком. О томе како је одлучио да се после распада Идола запосли као возач трамваја, али и другим пословима које је радио, басиста је говорио за &quot;ТВ Новости&quot; далеке 1994. године. Текст преносимо у целости:Ретко ко ће у доброћудном буци који се широко осмехује са &quot;Ц маркетове&quot; новчанице од 11 динара, препознати Зденка колара, басисту некад веома популарног, готово култног састава &quot;Идоли&quot;. Многи ће се пре присетити да их је овај момак некад возио трамвајем. У њима је провео, на свим линијама, девет година, потпуно неоптерећен славом и популарношћу из осамдесетих.Зденко је, откако зна за себе, волео музику и стално нешто &quot;тамбурао&quot;, испрва по кући, а затим и у школи. Чини се ипак да је за неко озбиљније бављење пресудило дружење са Владом Дивљаном.- Влада и ја смо прве комшије, делио нас је само зид. Стално смо нешто мували, компоновали, свируцкали. Пври јавни наступ имали смо у школи, на једној приредби. Певали смо &quot;Човек и његов пас&quot; од Корни групе. Сањали смо о наступима на фестивалу, маштали да и ми једног дана постанемо признати кантаутори, као што су били Ивица Пецл, Ђело Јусић, Влада и Бајка или &quot;С времена на време&quot;. Допадала нам се акустична музика.Фото: Јутјуб принтскрин/GaudiumНешто касније, заједно са још тројицом комшија, Влада и Зденко основали су бенд, који је чак стигао и до последњег бум фестивала у Новом Саду. Ипак, нису били довољно добри да би снимили плочу, јер се у то време до било каквог носача звука тешко долазило. Убрзо су се растурили, а Влада, Зденко и бубњар Божа су негде с пролећа &#39;79 основали ИдолеКренуло је прво с позирањем за омладинске часописе, а онда им се учинило да би могли да направе &quot;праву&quot; групу. Веома брзо су постали популарни, пре него што су издали иједну плочу. Фрка је настала захваљујући томе што су &quot;пуштали буве&quot; правим особама. Становали су у центру и знали &quot;брзе на језику&quot; који су све трачеве казивали тамо где треба. Резултати су се показали веома брзо - постали су препознатљиви и пре него што их је ико чуо.Са првим синглом, &quot;Ретко те виђам са девојкама&quot;, који је издао часопис &quot;Видици&quot;, тек су направили збрку, јер је због притајеног хомосексуализма био забрањен на готово свим станицама. А онда су се појавили &quot;Маљчики&quot;, певљива песмица о животу руских трудбеника и дух је изашао из боце.Фото: репринт ТВ НовостиУбрзо су наступали и као предгрупа Бијелом дугмету пред 12 хиљада људи, а договорена је и сарадња са Гораном Бреговићем. Тада је настао и чувени &quot;Пакет аранжман&quot;, компилација са групама &quot;Шарло акробата&quot; и &quot;Електрични оргазам&quot; који је означио прекретницу у музичком животу града. Сви су потпуно откачили &quot;Маљчикима&quot;, &quot;Златним папагајем&quot;... Препознавали су их где год се појаве, тражили аутограме.Још се памти и препричава концерт на ФДУ, који нигде није био најављен. Тада је публика срушила читав један стаклени зид. После је уследила и заједничка турнеја са загребачком групом &quot;Филм&quot; макси сингл, који је потврдио њихове квалитете, али зато први албум није дао очекиване резултате.- Дуго смо, уз много мука и невоља урадили плочу &quot;Одбрана и последњи дани&quot;. Изгледа да је многи нису разумели. Асоцирала је на Византију, било је ту и ћирилице, крстова, али није нам била намера да иког испровоцирамо. И данас мислим да је Балкан Богом дана земља, раскрсница културе, традиције и баштине истока и запада и да је треба искористити ваљано.После ове плоче, одсвирао је једну краћу турнеју и отишао у војску, чиме је потпуно изгубио нит с бендом, који је у међувремену издао још један, радо слушан албум &quot;Чоколада&quot;. Била је то 1982. и чини му се да је тиква тада почела да пуца.- Више нисмо били исти, пробе нам нису више причињавале задовољство, него обавезу, постајале су све већи терет. Схватио сам да смо нестали, трајали смо још до филма &quot;Шест дана јуна&quot;, за који смо урадили музику - и разишли се. Да смо ваљали вероватно би постојали и дан-данас. Можда нам је била потребна пауза од годину-две. Ко зна?!Још је био студент машинства, иако није баш често посећивао факултет. Некако у то време ГСП је тражио возаче.- Хтео сам, онако из зезања, да будем мало и радник у привреди. Иако је било позива из других бендова, разочарење с Идолима је било превелико да бих могао да их прихватим. И постао сам трамвајџија. Трудио се да будем вредан и марљив и посао урадим максимално поштено.Није му сметало што је светлости позорнице и аплаузе заменио возачком кабином. Ипак, умео је повремено да за дугих вожњи с краја на крај града, кад се шине отегну, одврне на вокмену, од којег се никад није одвајао, жесток блуз. Онако, до даске...У почетку су га људи и препознавали, а многи нису могли да поверују да је то он. Већини је одговарао да су га заменили са братом. Тек понекад би оћутао...Било је и девојчица које су тражиле аутограм, а нису могле да се сете ко је и одакле им је познат. Једна је погодила да је свирао у Идолима, а тек после саветовања са друштвом, присетила се и имена...Фото: ТВ К1 принтскринМарљив и професионалан, ниједан посао није одбијао.- Возио сам шта ми дају. Најчешће &quot;двојку&quot;, која је прилично заморна линија. На њој сам зарадио и спондилозу, шоферску болест. Додуше, тешила ме чињеница да је то и директорско обољење.Дуго је радио у првој смени, устајао у два ноћу да први истера трамвај из деопа. И памти да је често хитајући на посао, правио и пртине у снегу.- Најстрашније је било једне зиме пре седам година. Возио сам &quot;тројку&quot; за Кнежевац. На почетној станици ушло је само неколико путника. Врата нису могла да се затворе, грејања није било. Напољу минус двадесет, пуца дрво. Људи моле да бар мало загрејем, а мени се и уста заледила. Морао сам да изађем да оптрчим два-три круга око трамваја, да бих могао да наставим вожњу. Тако сам прошао кроз прави соц-реалистички период и осети &quot;Маљчике&quot; на својој кожи.У међувремену се мало огледао и у глуми: појављивао се у многим спотовима. Постао је препознатљив. И кад су људи из агенције &quot;Спектра&quot; осмишљавали нову кампању за &quot;Ц маркет&quot; управо су њега имали на уму. Прво је снимљен спот у којем набраја на хиљаде производа. Био је веома запажен, добијао је и награде на фестивалима, па су у &quot;Ц маркету&quot; одлучили да постани прави заштитни знак фирме. Признаје да је то било веома лепо и пријатно искуство.- Имам среће да готово увек радим са ведрим и веселим људима, јер сам и ја такав. Никако ми не пријају тмурне и намрштене фаце. Док смо снимали, био сам веома добро расположен и изваљивао свакојаке бисере, измишљао у трену најшашавије намирнице. Било би занимљиво да се од тог материјала направи чак и један антиспот. И чини ми се да одатле имам много више лепих успомена, него од других ствари којима сам се бавио.Музику никад није потпуно напустио. Сада свира са пријатељима у групи &quot;Зона Б&quot;. Наступају кад им се свиди и кад су расположени, без икаквог грча и напора. И сасвим озбиљно тврди да је, што је старији, све бољи музичар и да ће најбољу плочу вероватно снимити тек у осамдесетој.Да не воли да се везује само за један посао сведочи и рад у &quot;Пингвину&quot;. Тамо је тонски сниматељ, допадају му се и радио и сарадници. Признаје да ће увек радо прихватити изазов и покушати нешто ново, занимљиво и необично. Нимало не пати због тога што га сад деца препознају као чику с &quot;Ц маркетове&quot; новчанице, а не као једног од Идола...БОНУС ВИДЕО:

Прославио се са Идолима, па девет година возио трамвај

Ваш коментар

Топ коментари

Milena Serafimovic