NAŠA ENGLESKINJA: Flora se u I ratu hrabro borila sa Srbima

Tamo je je međutim sačekalo razočaranje. Odbijena je jer nije prošla potrebnu obuku, a rečeno joj je i da ima &ldquo;mnogo obučenijih od nje&rdquo;.A onda je Flora čula da Srbiji treba pomoć&hellip;Naš &ldquo;brat&rdquo; FloraBio je kraj 1914. i širom Evrope počeli su da se organizuju grupe medicinskih sestara i doktora da krenu put Srbije. Flora je u tome videla svoju šansu. Prijavila se i postala deo Anglo-američke jedinice koji je odmah krenuo ka Balkanu.Foto: Jutjub printskrin/Ministarstvo odbrane i Vojska SrbijeSve do konačnog sloma Srbije u jesen 1915. i povlačenja preko Albanije Flora je radila kao medicinska sestra u ratnim bolnicama širom Srbije uključujući iValjevo, &ldquo;gradbolnicu&rdquo; tokom strašne epidemije tifusa. Kratke boravke u Engleskoj koristila je za prikupljanje pomoći za Srbiju, pre svega medicinskog materijala.A onda je stigla naredba o povlačenju. Flora je odbila naređenje da ode sa medicinskim osobljem u Solun. Umesto toga želela je da do kraja ostane sa vojskom. Jedini način za to bio je da se prijavi u redove vojske što je i učinila.Jedino čega se Flora bojala bilo je da ne bude teret vojsci i kao takav im oteža povlačenje preko Albanije. Oficir srpske vojske Miloš Vasić rekao joj je da će biti upravo sutrotno jer će &ldquo;njeno prisustvo ohrabriti vojnike jer ona za njih predstavlja celu Englesku&ldquo;.I tako je Flora postala deo Drugog pešadijskog puka i poziva Moravske divizije &ldquo;Knjaz Mihailo&rdquo;, u narodu mnogo poznatijeg kao Gvozdeni puk.Flora u ratuFlora je već imala 40 godina kada je prvi put iskusila pravi rat, ali - nije uzmakla! Pokazala se kao junak i postala je jedina žena oficir srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata. Odlikovana je sa sedam medalja.Foto: Jutjub printskrin/Ministarstvo odbrane i Vojska SrbijeTokom 1916. bila je ranjena i tada je u bolnici nadomak Soluna upoznala još jednu srpsku heroinu - Milunku Savić. U svom dnevniku Flora je kasnije zapisala da ju je daleko mlađa &ldquo;koleginica&rdquo; oduševila svojim duhom i hrabrošću. Po njenim rečima, Milunka nije mogla da dočeka da se vrati na front, da je stalno ustajala iz kreveta i šetkala što je sestre dovodilo do nervnog sloma.Kraj rata Flora Sends je dočekala sa činom kapetana.&ldquo;Naša Engleskinja&rdquo;Nakon rata Flora je rešila da se ne vraća u Englesku. Tome je verovatno doprinela i činjenica da je na frontu pronašla ljubav. Udala se za saborca - oficira Jurija Judeniča. Ovaj oficir je nakon revolucije u domovini rešio da ostane na Solunskom frontu i tu je sreo Floru.Florin suprug preminuo je u septembu 1941. godine i nakon toga ratne dane ova bivša ratnica je uglavnom provodila u samovanju. Posle rata se vratila u domovinu gde je živela sve do smrti 1956. Bilo joj je 80. godina.Ironično, njeni podvizi u Engleskoj su uglavnom zaboravljeni. U Srbiji je se pomalo i sećaju - RTS je 1997. o njenom životu snimio film pod nazivom &ldquo;Naša Engleskinja&rdquo;, a pre desetak godina je dobila i ulicu u Beogradu na opštini Savski venac.(Istorijski zabavnik)BONUS VIDEO:

NAŠA ENGLESKINJA: Flora se u I ratu hrabro borila sa Srbima

Vaš komentar

Nema komentara