НАША ЕНГЛЕСКИЊА: Флора се у I рату храбро борила са Србима

Тамо је је међутим сачекало разочарање. Одбијена је јер није прошла потребну обуку, а речено јој је и да има &ldquo;много обученијих од ње&rdquo;.А онда је Флора чула да Србији треба помоћ&hellip;Наш &ldquo;брат&rdquo; ФлораБио је крај 1914. и широм Европе почели су да се организују групе медицинских сестара и доктора да крену пут Србије. Флора је у томе видела своју шансу. Пријавила се и постала део Англо-америчке јединице који је одмах кренуо ка Балкану.Фото: Јутјуб принтскрин/Министарство одбране и Војска СрбијеСве до коначног слома Србије у јесен 1915. и повлачења преко Албаније Флора је радила као медицинска сестра у ратним болницама широм Србије укључујући иВаљево, &ldquo;градболницу&rdquo; током страшне епидемије тифуса. Кратке боравке у Енглеској користила је за прикупљање помоћи за Србију, пре свега медицинског материјала.А онда је стигла наредба о повлачењу. Флора је одбила наређење да оде са медицинским особљем у Солун. Уместо тога желела је да до краја остане са војском. Једини начин за то био је да се пријави у редове војске што је и учинила.Једино чега се Флора бојала било је да не буде терет војсци и као такав им отежа повлачење преко Албаније. Официр српске војске Милош Васић рекао јој је да ће бити управо сутротно јер ће &ldquo;њено присуство охрабрити војнике јер она за њих представља целу Енглеску&ldquo;.И тако је Флора постала део Другог пешадијског пука и позива Моравске дивизије &ldquo;Књаз Михаило&rdquo;, у народу много познатијег као Гвоздени пук.Флора у ратуФлора је већ имала 40 година када је први пут искусила прави рат, али - није узмакла! Показала се као јунак и постала је једина жена официр српске војске за време Првог светског рата. Одликована је са седам медаља.Фото: Јутјуб принтскрин/Министарство одбране и Војска СрбијеТоком 1916. била је рањена и тада је у болници надомак Солуна упознала још једну српску хероину - Милунку Савић. У свом дневнику Флора је касније записала да ју је далеко млађа &ldquo;колегиница&rdquo; одушевила својим духом и храброшћу. По њеним речима, Милунка није могла да дочека да се врати на фронт, да је стално устајала из кревета и шеткала што је сестре доводило до нервног слома.Крај рата Флора Сендс је дочекала са чином капетана.&ldquo;Наша Енглескиња&rdquo;Након рата Флора је решила да се не враћа у Енглеску. Томе је вероватно допринела и чињеница да је на фронту пронашла љубав. Удала се за саборца - официра Јурија Јуденича. Овај официр је након револуције у домовини решио да остане на Солунском фронту и ту је срео Флору.Флорин супруг преминуо је у септембу 1941. године и након тога ратне дане ова бивша ратница је углавном проводила у самовању. После рата се вратила у домовину где је живела све до смрти 1956. Било јој је 80. година.Иронично, њени подвизи у Енглеској су углавном заборављени. У Србији је се помало и сећају - РТС је 1997. о њеном животу снимио филм под називом &ldquo;Наша Енглескиња&rdquo;, а пре десетак година је добила и улицу у Београду на општини Савски венац.(Историјски забавник)БОНУС ВИДЕО:

НАША ЕНГЛЕСКИЊА: Флора се у I рату храбро борила са Србима

Ваш коментар

Нема коментара