"AKO ME MOJI SRBI ZABORAVE..." Engleskinja zadužila naš narod

LejdiLuizLejla Padžet, humanitarka koja je toliko volela Srbe da je pred kraj života izjavila: &quot;Neka me svi zaborave! To mi je svejedno! Ali će mi teško pasti ako me moji Srbi zaborave!&ldquo;Rođena 9. oktobra 1881. godine, pripadala je čuvenoj plemićkoj porodici čiji su članovi uglavnom bili u vojnoj i diplomatskoj službi i imali bliske odnose sa Srbima. NJen svekar, britanski ambasador u Beču družio sa kraljem Milanom Obrenovićem, a otac general, kao kraljev izaslanik uručio je u Nišu visoko britansko odlikovanje Vojvodi Radomiru Putniku.LejdiPadžet prvi put je došla u Srbiju 1910. godine sa suprugom ser Ralfom Padžetom (1864-1940) britanskim ambasadorom,gde je ostala do 1913. i učestvovala kao dobrovoljna bolničarka u oba Balkanska rata. Ohrabrena aktivnostimaMejbl Grujić, ženom srpskog podsekretara za inostrane poslove, Lejdi Padžet osniva vojnu bolnicu u Beogradu za vreme Prvogbalkanskog rata (1912-1913). Zatim osniva bolnicu u Skoplju 1915.U teškim ratnim uslovima dobro je upoznala i zauvek zavolela srpski narod.Po završetku suprugove diplomatske službe vratila se u otadžbinu, ali ubrzo je izbio Prvi svetski rat i požrtvovana Ledi Padžetpohitala je nazad u Srbiju da pomaže narod koji joj je prirastao srcu.Došla je sa sanitetskom misijom i maksimalno se angažovala u skopskoj vojnoj bolnici.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoDok je negovala ranjene, posebno obolele od tifusa - i sama se teško razbolela. Preživela je zahvaljujući izuzetnoj nezi i pažnji Srba, zbog čega im se zahvalila pismom pre odlaska na oporavak u Švajcarsku.Na njenu dirljivu poruku koja je objavljena na naslovnoj strani &quot;Politike&quot;, 21. aprila 1915. godine, odgovorio je regent Aleksandar Karađorđević zahvaljujući se za sve što je učinila za Srbiju, ujedno je odlikujući Ordenom Svetog Save.Nakon oporavka ubrzo se vratila u Srbiju da neguje ranjene u vojnoj bolnici u Skoplju. Sa njima je ostala i nakon donete odluke o povlačenju ka Albaniji. Niko, ni njeni najbliži nisu mogli da je ubede da se evakuiše. Nakon što su je Bugari zarobili, provela je četiri meseca u zatočeništvu.Do kraja dosleda, ona se, tek pošto su i poslednji ranjenici napustili bolnicu u februaru 1916. godine vratila u otadžbinu.Do kraja rata interesovala se i brinula za Srbe. Prema spisima čuvenog diplomate Koste St. Pavlovićaprodala je porodičnu kuću-zamak Varen haus sa velikim parkom, da bi nesmetano pomagala voljenim Srbima.NJen poslednji boravak u Srbiji, bio je povodom sahrane kralja Aleksandra Karađorđevića koji je ubijen u Marselju na njen 53. rođendan.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoI tokom Drugog svetskog rata, pokazala je veliku brigu i ljubav prema srpskom narodu, pomažući političkim izbeglicama, među njima i piscu i diplomatiMilošu Crnjanskom.Ovaj izuzetan gest,inspirisao je našeg vanserijskog umetnika da kroz njenu pojavu oživi lik Grofice Panove u knjizi &quot;Roman o Londonu&quot;.O njenom životu pisala je i književnica Nataša Marković koja je objavila knjigu &quot;Ledi Pedžet i njeni Srbi&quot;, koju je zajedno sa izložbom i filmom predstavila u februaru 2015. godine, u Biblioteci Grada Beograda, a kasnije i u Engleskoj. O njenom životu i humanitarnom radu, tokom ove godine je objavljena je knjiga &quot;Ponoćno svetlo - saga o Ledi Pedžet, milosrđu i odanosti&quot; književnice Marije Miketić.Ni njen suprug ser Ralf Pedžet nije zaboravljen. Istoričar prof. Čedomir Antić napisao je knjigu o njegovoj diplomatskoj službi u Srbiji.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoDama Luiz Padžet jeprvi dobitnik Ordena časti Federacije Ženskog kluba u NJujorku 1917. Odlikovana je i Damskim Velikim Krstom i Ordenom Britanskog kraljevstva.Preminula je pre 66godina, 24. septembra 1958. godine.U znak zahvalnosti prema njenom dobročinstvu jedna beogradska ulica nosi njeno ime.BONUS VIDEO:(Ona)

"AKO ME MOJI SRBI ZABORAVE..." Engleskinja zadužila naš narod

Vaš komentar

Nema komentara