"АКО МЕ МОЈИ СРБИ ЗАБОРАВЕ..." Енглескиња задужила наш народ

ЛејдиЛуизЛејла Паџет, хуманитарка која је толико волела Србе да је пред крај живота изјавила: &quot;Нека ме сви забораве! То ми је свеједно! Али ће ми тешко пасти ако ме моји Срби забораве!&ldquo;Рођена 9. октобра 1881. године, припадала је чувеној племићкој породици чији су чланови углавном били у војној и дипломатској служби и имали блиске односе са Србима. Њен свекар, британски амбасадор у Бечу дружио са краљем Миланом Обреновићем, а отац генерал, као краљев изасланик уручио је у Нишу високо британско одликовање Војводи Радомиру Путнику.ЛејдиПаџет први пут је дошла у Србију 1910. године са супругом сер Ралфом Паџетом (1864-1940) британским амбасадором,где је остала до 1913. и учествовала као добровољна болничарка у оба Балканска рата. Охрабрена активностимаМејбл Грујић, женом српског подсекретара за иностране послове, Лејди Паџет оснива војну болницу у Београду за време Првогбалканског рата (1912-1913). Затим оснива болницу у Скопљу 1915.У тешким ратним условима добро је упознала и заувек заволела српски народ.По завршетку супругове дипломатске службе вратила се у отаџбину, али убрзо је избио Први светски рат и пожртвована Леди Паџетпохитала је назад у Србију да помаже народ који јој је прирастао срцу.Дошла је са санитетском мисијом и максимално се ангажовала у скопској војној болници.Фото: Википедија/Јавно власништвоДок је неговала рањене, посебно оболеле од тифуса - и сама се тешко разболела. Преживела је захваљујући изузетној нези и пажњи Срба, због чега им се захвалила писмом пре одласка на опоравак у Швајцарску.На њену дирљиву поруку која је објављена на насловној страни &quot;Политике&quot;, 21. априла 1915. године, одговорио је регент Александар Карађорђевић захваљујући се за све што је учинила за Србију, уједно је одликујући Орденом Светог Саве.Након опоравка убрзо се вратила у Србију да негује рањене у војној болници у Скопљу. Са њима је остала и након донете одлуке о повлачењу ка Албанији. Нико, ни њени најближи нису могли да је убеде да се евакуише. Након што су је Бугари заробили, провела је четири месеца у заточеништву.До краја доследа, она се, тек пошто су и последњи рањеници напустили болницу у фебруару 1916. године вратила у отаџбину.До краја рата интересовала се и бринула за Србе. Према списима чувеног дипломате Косте Ст. Павловићапродала је породичну кућу-замак Варен хаус са великим парком, да би несметано помагала вољеним Србима.Њен последњи боравак у Србији, био је поводом сахране краља Александра Карађорђевића који је убијен у Марсељу на њен 53. рођендан.Фото: Википедија/Јавно власништвоИ током Другог светског рата, показала је велику бригу и љубав према српском народу, помажући политичким избеглицама, међу њима и писцу и дипломатиМилошу Црњанском.Овај изузетан гест,инспирисао је нашег вансеријског уметника да кроз њену појаву оживи лик Грофице Панове у књизи &quot;Роман о Лондону&quot;.О њеном животу писала је и књижевница Наташа Марковић која је објавила књигу &quot;Леди Пеџет и њени Срби&quot;, коју је заједно са изложбом и филмом представила у фебруару 2015. године, у Библиотеци Града Београда, а касније и у Енглеској. О њеном животу и хуманитарном раду, током ове године је објављена је књига &quot;Поноћно светло - сага о Леди Пеџет, милосрђу и оданости&quot; књижевнице Марије Микетић.Ни њен супруг сер Ралф Пеџет није заборављен. Историчар проф. Чедомир Антић написао је књигу о његовој дипломатској служби у Србији.Фото: Википедија/Јавно власништвоДама Луиз Паџет јепрви добитник Ордена части Федерације Женског клуба у Њујорку 1917. Одликована је и Дамским Великим Крстом и Орденом Британског краљевства.Преминула је пре 66година, 24. септембра 1958. године.У знак захвалности према њеном доброчинству једна београдска улица носи њено име.БОНУС ВИДЕО:(Она)

"АКО МЕ МОЈИ СРБИ ЗАБОРАВЕ..." Енглескиња задужила наш народ

Ваш коментар

Нема коментара