Otkriveno KADA mozak tačno počinje da STARI?

Naučnici upozoravaju na to da će do 2050. broj ljudi od 65 godina i više na globalnom nivou premašiti 1,5 milijardi, što podstiče potrebu za dubljim razumevanjem procesa starenja.Foto: ProfimediaTri talasa starenja mozgaNaučnici su sada otkrili tri &#39;talasa&#39; starenja mozga, a ono počinje pre 60. godine.Bilo da punimo 60, 70 ili 80 godina, svako počinje da se oseća &#39;starim&#39; u različito vreme, piše Daily Mail.Međutim, stručnjaci su došli do iznenađujućeg otkrića kada je reč o starenju mozga i slabljenju kognitivnih sposobnosti - otkrili su da nivo 13 proteina povezanih sa starenjem mozga raste od 57, 70 i 78 godina.To bi moglo da znači da su te određene godine života ključne za intervencije koje će pomoći da duže vreme održimo mozak zdravijim.Tim stručnjaka analizirao je koncentraciju oko 3.000 proteina u krvnoj plazmi gotovo 5.000 Britanaca između 45 i 82 godine. Analiza je otkrila da 13 proteina snažno povezanih sa starenjem mozga stvara tri vrhunca vezana za godine života kada ljudi napune otprilike 57, 70 i 78 godina.Stručnjaci upozoravaju da rast nivoa ovih 13 proteina može odražavati promene u zdravlju mozga u tim specifičnim godinama.Protein brevican (BCAN) povezan je s pojavom demencije, moždanog udara i problema s kretanjem, a i protein GDF15 veže se uz bolesti uobičajene prilikom starenja.Foto: ShutterstockKljučna je peta decenija životaSve ovo moglo bi da bude izuzetno bitno za razmatranje intervencija u procesu starenja mozga s ciljem odlaganja pojave bolesti kao što je demencija.Istraživanje je vodio tim sa Univerziteta Zhengzhou u Kini, a rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Nature Aging.&quot;Otkrili smo da je kasna peta decenija potencijalna vremenska tačka za početak starenja mozga. Osim toga, naša studija je pokazala da su sedma i kasna sedma decenija takođe bitne vremenske tačke u starenju mozga&#39;, poručili su stručnjaci.Ovo istraživanje doprinosi premošćavanju suštinskih praznina u pojašnjavanju molekularnih mehanizama starenja mozga, sa značajnim implikacijama za razvoj biomarkera za to, kao i personalizovanih terapija za naknadne poremećaje povezane sa starenjem.Ovo otkriće dolazi samo nekoliko meseci nakon što su odvojena istraživanja takođe odredila decenije života tokom kojih telo najviše stari - razbijajući ideju da se to događa postepeno.Zabrinjavajući podatakZabrinjavajuće zvuči i činjenica da je broj ljudi s dijagnostikovanom Alhajmerovom bolešću u Ujedinjenom Kraljevstvu porastao s oko 340.000 u 2011. na gotovo 550.000 u 2019., a predviđa se da će dva miliona ljudi u toj zemlji imati demenciju do 2050.Dalje, u septembru je tim naučnika sa Univerziteta Stanford utvrdio da promene povezane sa starenjem, uključujući usporavanje metabolizma, starenje kože i povećanu sklonost bolestima, pokazuju značajne vrhunce od 44 i 60 godina.Te promene mogu dovesti do gojenja ili više konzumiranja alkohola.Dr Majkl Snajder, profesor genetike na Univerzitetu Stanford i stariji autor studije, rekao je:&quot;LJudi pretpostavljaju da svako stari postepeno. Ispostavilo se da većina promena nije linearna&quot;.Foto: ProfimediaSaveti naučnikaKako bi se ublažio uticaj ovih dramatičnih &#39;talasa&#39; starenja, tim predlaže da ljudi koji se približavaju prekretnicama od 44 i 60 godina češće vežbaju i usvoje zdraviju ishranu.Naučnici su tokom analize primetili da se 81 posto posmatranih molekula, uključujući proteine i RNK, promenilo u najmanje jednom talasu.Tim je na kraju zaključio da se značajna disregulacija javlja u dva glavna perioda - u dobi od 44 godine, koja uzrokuje najveći pomak, kao i u 60. godini.&quot;Ova istraživanja su verovatno vrlo dobro usklađena s iskustvima koja smo sami stekli ili smo čuli od drugih koji percipiraju nagli pad fiziološke sposobnosti&quot;, rekao je dr Stiv Hofman s Instituta za starenje Leibniz u NJemačkoj za Wall Street Journal.&quot;Identifikovanje i proučavanje ovih faktora trebalo bi da bude prioritet za buduća istraživanja&quot;, rekao je dr Ksiatao Šen, bivši postdoktorand na Stanfordu, a sada docent na Nanyang Technological University u Singapuru.Kod ljudi u 40-im godinama uočene su značajne promene u broju molekula povezanih s alkoholom, kofeinom i metabolizmom lipida, kao i pomake u markerima povezanima s kardiovaskularnim bolestima, te starenjem kože i mišića.Sličan, ali manje izražen talas starenja zabeležen je u dobi od 60 godina.Moguće je da bi neke od ovih promena mogle biti povezane s načinom života ili faktorima ponašanja koji se grupišu u ovim starosnim grupama, zaključio je dr Snajder.Blic ženaBONUS VIDEO:

Otkriveno KADA mozak tačno počinje da STARI?

Vaš komentar

Nema komentara